Izvor: Politika, Tanjug, 10.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF spreman za dodatnu pomoć
Srbija se blagovremeno suočila s krizom. – Neophodne mere fiskalnog prilagođavanja. – Kriza ruši prognoze planera
Za prevladavanje ekonomske krize, koja je zahvatila i region jugoistočne Evrope, Srbiji će, najverovatnije, biti potrebna dodatna podrška međunarodnih finansijskih institucija. Pre svega Međunarodnog monetarnog fonda, ali i nove mere fiskalnog prilagođavanja, zbog očekivanog rasta budžetskog deficita, ocenio je juče zamenik izvršnog direktora MMF Murilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Portugal na konferenciji za novinare.
Od srpskih vlasti najviše zavisi da li će i kad zatražiti razgovore o dodatnoj finansijskoj podršci, koja bi podrazumevala sklapanje novog finansijskog aranžmana.
Podsećanja radi, u oktobru prošle godine postignut je sporazum „iz predostrožnosti”, čime je srpska vlada demonstrirala oprez i spremnost da se bori sa narastajućim izazovima, kazao je Portugal u Narodnoj banci Srbije.
Uz to, savet direktora MMF-a odobrio je 16. januara „stend-baj” aranžman Srbiji u iznosu od 402,5 miliona evra, kao podršku programu srpske vlade da održi makroekonomsku i finansijsku stabilnost države.
Međutim, Portugal nije precizirao kolika bi dodatna pomoć bila optimalna za Srbiju, kao ni da li je u jučerašnjim razgovorima sasrpskim zvaničnicima bilo reči o tome da li će i kada Srbija početi da povlači već odobrena sredstva.
Eventualno dodatno zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija moglo bi Srbiji da olakša prilagođavanje ekonomskoj krizi i da pomogne u zaštiti najugroženijih slojeva stanovništva.
Ali, to prilagođavanje će zavisiti od saglasnosti ekonomske politike i reformi čiji je cilj liberalizacija, koja bi trebalo da ojača poverenje investitora, istakao je Portugal uz opasku da je „impresioniran spremnošću srpskih vlasti da se bore s narastajućim izazovima svetske krize”.
– Uprkos sve većim zahtevima zemalja članica za finansijsku podršku zbog širenja i produbljivanja krize, MMF ima dovoljno kapitala za dodatnu interventnu pomoć, kao i da ispoštuje već postignute aranžmane – bio je izričit zamenik izvršnog direktora te institucije, demantujući sumnje da su međunarodni izvori počeli da presušuju.
Po njegovoj tvrdnji, MMF raspolaže sa 500 milijardi dolara za servisiranje redovnih obaveza, a ima i dodatne mehanizme da ta sredstva uveća kako bi finansirao potrebe zemalja članica.
Od oktobra prošle godine, kad je sklopljen sporazum o predostrožnosti, stanje u međunarodnoj ekonomiji se pogoršalo, tako da se s velikom izvesnošću može reći da će ekonomska kretanja i u Srbiji biti nepovoljna, što će dovesti do smanjenja budžetskih prihoda i rasta fiskalnog deficita, pada stranih ulaganja, izvoza, a time i stope rasta bruto društvenog proizvoda, koja je planirana na 3,5 odsto, ocenio je on.
Ipak, po njegovom mišljenju, „Srbija je srećna”što ima relativno mali javni dug, zdrav finansijski sektor, sa značajnim zaštitnim merama i fleksibilan kurs dinara.
– Srbija bi trebalo dosledno da sprovodi politiku rukovođenog plivajućeg deviznog kursa, koji je dosad dao dobre rezultate, što znači da bi vlast trebalo da se uzdrži od administrativnog određivanja nivoa kursa domaće valute – smatra Portugal.
Ocenjujući da je visoku stopu privrednog rasta Srbija prethodnih godina obezbeđivala zahvaljujući prilivu kapitala, odnosno kredita privredi i građanima iz inostranstva, Portugal je upozorio da u novonastalim okolnostima privatni sektor mora da smanjipotrošnju i uvoz.
Visoki zvaničnik MMF, koji je prvi put u poseti Beogradu, razgovarao je juče sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, premijerom Mirkom Cvetkovićem, potpredsednicima Vlade Srbije Mlađanom Dinkićem i Božidarom Đelićem i guvernerom Narodne banke Srbije Radovanom Jelašićem.
Na konferenciji za novinare je najavljeno i da će novoimenovani šef kancelarije MMFu Srbiji biti Bogdan Lisovolik.
Vesna Arsenić
[objavljeno: 11/02/2009]
