Izvor: Politika, 04.Nov.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: prenapregnut budžet Srbije
Minus u državnoj kasi za 2012. i dalje je veći od dozvoljenog
Ministarstvo finansija napravilo je plan prihoda i rashoda za sledeću godinu, koji će ovih dana pokazati zvaničnicima Međunarodnog monetarnog fonda, ali analiza pokazuje da je minus u državnoj kasi i dalje iznad granice postavljene zakonom. Kako „Politika” saznaje, prvobitni jaz od 75 milijardi dinara znatno je smanjen, jer se u poslednjih nekoliko meseci mnogo stvari promenilo.
Najveću uštedu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kasi za sledeću godinu, čini se, napravila je ekonomska kriza zbog koje je minus u budžetu ove godine povećan na 4,5 odsto, pa je samim tim i deficit za sledeću godinu povećan sa 3,2 na 3,9 odsto. Po tom osnovu, prvobitni minus od 193 milijardi, na koliko ga je pre nekoliko meseci procenio Fiskalni savet u analizi strategije za sledeću godinu, smanjen je za oko dvadesetak milijardi dinara. Neke uštede napravilo je i Ministarstvo finansija i to tako što je uglavnom srezalo subvencije i budžetske pozajmice za sledeću godinu. Upućeni, međutim, kažu da je to još nedovoljno da bi se ispoštovalo fiskalno pravilo o visini minusa u budžetu. Ovo će ujedno biti najveći kamen spoticanja tokom prve runde pregovora u okviru aranžmana iz predostrožnosti koje je naša zemlje sklopila s MMF-om. Jer, pre nego što je misija predvođena Juhom Kahkonenom stigla u Beograd, Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, istakao je kako će uslov za zaključenje ove runde biti usaglašenost budžeta za 2012. godinu s fiskalnim pravilima.
Pregovaračka pozicija našeg tima je tesna i kada je o drugom fiskalnom pravilu reč. Jer, javni dug se već, prema podacima Ministarstva finansija, približio zakonom dozvoljenoj granici od 45 odsto, a prema nekima je i prešao tu liniju.
A kada je o budžetu za ovu godinu reč, MMF će prvenstveno želeti da vidi da li je iz sopstvenih prihoda nekih budžetskih korisnika, kao što su Fond za zaštitu životne sredine i Budžetski fond za vode, na primer, moguće uštedeti devet milijardi dinara. Rebalansom, odnosno prekrajanjem državne kase, predviđeno je da ove nadležne institucije ne potroše taj novac. Fiskalni savet je u svom poslednjem izveštaju ovakvu uštedu opisao kao „teško izvodljivu”, ali ipak moguću, jer su prošle godine budžetski korisnici uštedeli sedam milijardi dinara. Zbog toga su čuvari državne kase i ocenili da je dobro to što se u rebalans budžeta uvodi dodatna garancija za ostvarenje ovog plana. Članom sedam ovog zakona predviđeno je da se sredinom novembra proceni ukupni rezultat po osnovu finansiranja iz sopstvenih prihoda budžetskih korisnika. Što znači da ukoliko Misija sada utvrdi da ovi budžetski korisnici nisu dovoljno uštedeli, rebalansom je predviđeno da se automatski primene dodatna ograničenja njihove potrošnje.
Bez obzira na to što su budžetske brojke za sledeću godinu ovako tesne, ekonomisti ipak ocenjuju da su naše pregovaračke pozicije lagodne. Tako Miroslav Prokopijević, predsednik Centra za slobodno tržište, ne sumnja da će dogovor biti postignut, jer je MMF svojim mekim stavom poprilično razmazio našu vladu.
– Nisu oni više onako „stroge čike” kao što su bili. Zato ne verujem da će zatezati. Verujem da će se napraviti neki predlog budžeta za sledeću godinu koji će biti u skladu s pravilima, ali će rebalans biti neizbežan – kaže Prokopijević.
On smatra da se fiskalna pravila, koja su pre godinu dana uneta u zakon o budžetskom sistemu u našoj zemlji, ne uzimaju ozbiljno, jer Fiskalni savet nema ovlašćenja da kazni prekršioce.
Da je u načelu teško napraviti budžet za sledeću godinu slaže se i Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije.
– Ali ne verujem da će to toliko biti problem u ovom razgovorima već više u sledećim. Mislim da je MMF svestan da se ne može previše očekivati od ove vlade, tako da će verovatno težiti da uslovi sledeći kabinet koji dođe posle izbora – zaključuje Gligorov.
Ekonomista Vladimir Krulj smatra da je onoga trenutka kada je, prema podacima Ministarstva za finansije, javni dug došao do nivoa od 44,4 odsto BDP, bilo jasno da veoma tanka linija deli nivo javnog duga od zakonskog maksimuma, tako da i mala promena kursa dinara u odnosu na evro može da pomeri javni dug preko zakonskog maksimuma.
Anica Telesković
objavljeno: 05.11.2011
