Izvor: Politika, 30.Jul.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF popreko gleda na moguću smenu guvernera
Takav potez novih vlasti u Srbiji, upozorava Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik ove institucije u Beogradu, mogao bi loše da se odrazi na naše odnose sa tom svetskom finansijskom institucijom
Veoma smo zabrinuti zbog mogućih izmena Zakona o Narodnoj banci Srbije (NBS) ili drugih koraka koji bi mogli da ugroze nezavisnost NBS, kaže za „Politiku” Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu. To bi se, prema njegovim rečima, moglo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odraziti i na program Srbije sa tom svetskom finansijskom institucijom.
Inače, aranžman koji je naša zemlja imala sa fondom zamrznut je u februaru. U Zakonu o budžetu, mimo dogovora, našli su se i neki troškovi koji nisu bili planirani i to u iznosu od oko 35 milijardi dinara. Najveći deo tih sredstava odnosio se na državne garancije javnim preduzećima, zatim dokapitalizaciju Komercijalne banke i zajam za navodnjavanje, u iznosu oko pet milijardi dinara.
Iako je premijer Ivica Dačić tokom izborne kampanje isticao da fondu treba reći „doviđenja”, čini se da bez podrške ove institucije nova vlada neće moći. Kako je najavljeno, sa MMF-om će razgovarati o nastavku aranžmana iz predostrožnosti. Sa druge strane, javna je tajna da vlast traži način da iz guvernerske fotelje isprati Dejana Šoškića i na tu poziciju postavi Jorgovanku Tabaković. Čini se, međutim, da MMF tako nešto neće rado aminovati.
Promena guvernera će otvoriti pitanje Zakona o NBS i o tome koliko se on poštuje, kaže Vladimir Gligorov, profesor na Bečkom Institutu za međunarodne ekonomske studije. On ne misli da se na taj način MMF meša u unutrašnja ekonomska pitanja jedne zemlje. To su teme kojima se fond bavi, dodaje. I ne samo to. Gligorov smatra da će se smenom guvernera pozabaviti i Evropska komisija koja upravo piše svoj godišnji izveštaj o napretku za Srbiju.
– To ne može da ugrozi zaključivanje aranžmana sa MMF-om, ali će uticati na uslove koji će u njemu biti postavljeni. Takođe, i novi guverner i vlada će morati da uvere MMF da se ništa ne menja u njihovoj posvećenosti da sprovode monetarnu politiku koja je u skladu sa programom, činjenicom da je smenjen guverner. Biće zanimljivo videti koji će biti argumenti – kaže Gligorov.
On dodaje da nova vlada i centralna banka mogu da predlože promenu režima kursa i politike deviznih rezervi, kao što je donekle u ekspozeu nagovestio premijer Ivica Dačić.
– Taj deo je u premijerovom izlaganju bio kontradiktoran. Ako se teži odbrani kursa, kao što se tamo kaže, ne može se istovremeno težiti smanjenju deviznih rezervi. Tako da će novi guverner tek morati da formuliše monetarnu politiku i politiku kursa kako bi moglo da se odgovori na pitanja koja će imati MMF. Stabilni kurs uz manje devizne rezerve ne bi bio prihvatljiv za MMF i ne bi mogao biti osnov za stendbaj aranžman. Poznato je da MMF posebnu pažnju posvećuje principu nezavisnosti centralne banke. Ugrožavanje tog principa sigurno može da utiče na odnose sa tom finansijskom institucijom. Međutim, isto tako treba uzeti u obzir i činjenicu da centralna banka mora da snosi odgovornost rezultata monetarne politike koju vodi i ispunjavanje svojih zadataka – podseća Gligorov. Pitanje eventualne smene guvernera treba rešavati u zakonskim okvirima i transparentno, kako bi se otklonile eventualne sumnje u ugrožavanje nezavisnosti centralne banke, dodaje. Takođe, najavljene promene Zakona o NBS trebalo bi da budu u skladu sa evropskim zakonodavstvom.
Vladimir Krulj, viši savetnik u „Kreb, Gavin i Andersonu” iz Brisela, kaže da političke izjave neće imati puno uticaja na nastavak razgovora sa MMF-om.
– Ključna stvar je ispunjavanje uslova koje je MMF postavio pred našu zemlju, kao preduslove za ostvaranje makroekonomske stabilnosti. Naravno, u međuvremenu su se uslovi promenili i postoji prostor da se o zahtevima MMF-a pregovara, odnosno da se oni prilagode aktuelnoj ekonomskoj situaciji u Srbiji – smatra naš sagovornik.
On dodaje da aktuelna ekonomska situacija nameće potrebu nastavka aranžmana, kako u smislu dobijanja milijardu evra kreditnih sredstava tako i u smislu pozitivnog signala stranim investitorima.
U autorskom tekstu za belgijski „Le Soar”, Krulj ocenjuje da će velika prepreka biti zahtev fonda da se zamrznu plate i penzije, koji ne prihvataju pojedine članice nove vladajuće koalicije.
Anica Telesković
objavljeno: 31.07.2012.
