Izvor: Politika, 02.Sep.2009, 23:05

MMF obe­ća­nji­ma ne ve­ru­je

MMF obe­ća­nji­ma ne ve­ru­je

Eko­no­mi­sti pro­ce­nju­ju da vla­da ni­je MMF-u pre­do­či­la ja­sne me­re za po­kri­će pre­ko­mer­nog de­fi­ci­ta u bu­dže­tu za 2010. go­di­nu bez po­ve­ća­nja PDV-a

Za pregovaračkim stolom za kojim su sedeli članovi delegacije Međunarodnog monetarnog fonda i predstavnici Vlade Srbije izgleda da je zapelo onog trenutka kad naš pregovarački tim nije mogao da odgovori na pitanje kako će u budžetu za 2010. godinu pokriti očekivani manjak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od 75 milijardi dinara preko prihvatljivog deficita od 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Zato, pored ostalog, nije odobrena druga rata već odobrenog zajma od 2,9 milijardi evra. Prema proceni profesora Ekonomskog fakulteta, autora „Kvartalnog monitora”, grube računice pokazuju da ako sledeće godine plate i penzije budu zamrznute na ovogodišnjem nivou, a ništa se dodatno ne preduzme, minus u državnoj kasi će biti bezmalo šest odsto BDP-a. Ako se, prema proceni ministarke finansija Diane Dragutinović, strukturnim reformama dogodine uštedi 20 do 25 milijardi dinara, onda će „minus bez pokrića” iznositi oko 50 do 55 milijardi dinara.

Postoje tri načina da se ta rupa zatvori, ocenjuje profesor Pavle Petrović, urednik „Kvartalnog monitora”. Najgore rešenje, prema njegovim rečima, bilo bi da se odobri veći deficit, jer njegovo pokrivanje zahteva dodatno zaduživanje i povećanje javnog duga, što bi izazvalo ogromne izdatke samo za plaćanje kamata.

– To ne bismo smeli da dozvolimo, jer postoji rizik da bi izdvajanja za vraćanje dugova mogla da premaše, recimo godišnja izdvajanja za prosvetu. Druga mogućnost je da se ostavi deficit od 3,5 odsto, ali da se žrtvuju troškovi za infrastrukturu, što je opet loše. Treća podrazumeva da se ne smanjuju izdaci za infrastrukturu, da se izvesne uštede ostvare ukidanjem subvencija, ali i da se poveća PDV – kaže Petrović.

Gruba računica pokazuje da bi se povećanjem ovog poreza za dva procentna poena u budžet slilo 40 milijardi dinara. Prema oceni Petrovića, izgleda da će vlada teško moći da izbegne ovu neprijatnu meru.

Da nema lakih rešenja uveren je i Milojko Arsić, ekonomski savetnik premijera Mirka Cvetkovića, inače autor pomenutih računica u „Kvartalnom monitoru”. Manjak u državnoj kasi u 2010. može da se pokrije kombinacijom različitih mera. Ali, ne postoji rešenje koje nema loše efekte, uveren je naš sagovornik.

– Najmanje loše bilo bi smanjenje javnih rashoda, povećanje PDV-a i uvođenje poreza na lične dohotke – uveren je Arsić.

Međutim, ako njegov šef premijer Mirko Cvetković odlučno odbija da prihvati povećanje poreza, šta onda kao njegov savetnik može da mu predloži, pitali smo Arsića.

– To je kao jednačina sa nekoliko nepoznatih. Ako se dogovorimo da deficit u kasi neće biti veći od 3,5 odsto, da nema povećanja prihoda, a da izdaci za infrastrukturu moraju biti veći od ovogodišnjih, onda jedino preostaje drastično smanjenje rashoda. Otpuštanje ljudi nije toliko efikasna mera kao što neki misle. Računice pokazuju da ako bi 50.000 zaposlenih iz državne službe dobilo otkaz, minus u kasi bi se smanjio za jedan odsto. A birokratija u užem smislu broji svega 60.000 ljudi. To znači da bi skoro sve trebalo da otpustimo da bismo nešto uštedeli. U javnim preduzećima uhleblje ima još 150.000 ljudi, ali se oni finansiraju na tržištu – objašnjava naš sagovornik u kakvoj se bezizlaznoj situaciji nalaze kreatori državne kase.

Njegov kolega Dejan Šoškić, koji je takođe u ekonomskom timu premijera, na pitanje da li će moći da se pokrije za MMF neprihvatljiv manjak u budžetu za 2010. bez povećanja PDV-a i nekih drugih poreza odgovara:

– To će, pre svega, zavisiti od ozbiljnosti racionalizacije javnog sektora i brzine i nivoa očekivanih efekata, kao i kretanja bruto domaćeg proizvoda naredne godine. Ako to ne bude dovoljno, teško je ozbiljno ne razmatrati potrebu podizanja PDV-a – ističe on.

Prema oceni Vladimira Gligorova sa Bečkog instituta za međunarodna ekonomska istraživanja, MMF je izgleda odlučio da pojača pritisak na Vladu Srbije kako bi iznudio konkretne mere.

–To je zato što vlada nema jasnu predstavu o fiskalnoj politici za sledeću godinu i o strukturnim reformama koje bi trebalo da sprovede. A ideje, očigledno, nisu bile dovoljne za MMF. Šta činiti? Mislim da je pogrešan pristup da se samo obezbede uštede kako bi se smanjio deficit. Sam deficit je važan, ali može da se toleriše ako se ide u značajne reforme čitave fiskalne politike i javnog sektora u celini. Dakle, ključan je plan reforme administracije i sistema socijalnih davanja. A onda i modernizacija školstva i zdravstva. Potrebna je reforma poreskog sistema, a ne samo promena jedne ili druge stope – zaključuje Gligorov.

A. Ni­ko­lić

[objavljeno: 03/09/2009]

Nastavak na Politika...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Politika. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Politika. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.