Izvor: B92, Tanjug, 13.Feb.2009, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF o Savetu za donošenje odluka
Vašington -- MMF će razmotriti mogućnost osnivanja novog Saveta te organizacije za donošenje odluka da se bolje iskažu potrebe zemalja sa brzo rastućim privredama.
Takav Savet Fonda bi po obliku i veličini bio sličan grupaciji sastavljenoj od 20 najrazvijenijih zemalja u svetu i preneo bi više uticaja na snažne privrede u usponu, sa malog broja industrijskih džinova koji su imali dominantnu ulogu u donošenju odluka MMF-a u periodu posle Drugog svetskog rata, saznaje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Rojters iz dobro obaveštenih izvora.
Očekuje se da taj predlog bude saopšten na sastanku ministara finansija G-7 koji će se ovog vikenda održati u Rimu. O tome bi, najverovatnije, trebalo da se raspravlja i na skupu G-20 koji će biti održan 2. aprila u Londonu.
Predsednik Instituta za ekonomsku politiku na Univerzitetu u Oksfordu i bivši član uprave MMF Domeniko Lombardi je ukazao da bi osnivanjem pomenutog Saveta bio povećan politički uticaj u donošenju odluka MMF-a, koje se odnose na probleme globalne ekonomije.
"MMF je u poslednje vreme izgubio uticaj, uglavnom zbog toga što su članice povukle njihov politički kapital", rekao je Lombardi.
"Osnivanjem Saveta bi porasla politička odgovornost zemalja članica u toj instituciji, što je od apsolutno najvećeg značaja da bi MMF dospeo u centar međunarodnog monetarnog sistema", dodao je Lombardi.
Navedeni Savet bi zamenio Međunarodni monetarni i finansijski komitet od 24 člana, kojim sada predsedava egipatski ministar finansija Jusuf Butros Gali.
Ideju o osnivanju posebnog Saveta, tela MMF koje bi imalo konačnu reč u donošenju vih bitnih odluka, predočila je prošle godine unutrašnja nadzorna služba MMF koja je razmatrala kako da se unapredi upravljačka struktura te finansijske organizacije.
Mnoštvo razloga vezanih za najveću globalnu finansijsku krizu od 30-ih godina prošlog veka navodi MMF na već dugo tražene promene, ukljucujući i veoma osetljivo pitanje pružanja veće glasačke moći u Fondu zemljama sa brzo rastućim ekonomijama (Kina, Brazil, Indija, Južna Afrika).
Globalna finansijska kriza, započeta slomom hipotekarnog tržišta u SAD, podstakla je zahteve zemalja u usponu, koje su sve više zahvaćene tom ekonomskom olujom, da MMF ograniči uticaj razvijenih nacija.
"Sadašnja finansijska kriza je iznela na videlo manjkavosti u strukturi i poslovanju MMF. Fond ne samo da nije predvideo krizu, već su se njegovi resursi i upravljačka struktura pokazali neadekvatnim za savladavanje te krize", ocenio je premijer Australije Kevin Rad.
Na dnevnom redu pomenutog sastanka G-7 u Rimu, naći će se i tema povećanja resursa MMF kako bi se osigurao dovoljan obim gotovine za izvlačenje zemalja iz krize.
MMF je poslednjih meseci odobrio hitne zajmove Mađarskoj, Letoniji, Islandu, Ukrajini, Srbiji i Belorusiji u ukupnoj vrednosti od nekoliko desetina milijardi dolara podsetio je Rojters.
Generalni direktor MMF Dominik Štros-Kan je zatražio udvostručavanje kreditnog potencijala te organizacije na 500 milijardi dolara.
Sa postojećim kreditnim fondom od 250 milijardi dolara i obećanjem Japana da će posuditi Fondu još 100 milijardi dolara, ukupna suma je i još uvek za 150 milijardi dolara manja od planirane.
Mada, kako je rekao Štros-Kan, ne postoji opasnost da MMF ostane bez gotovine, dugotrajnija recesija i zamrzavanje kredita mogli bi primorati i druge zemlje da se obrate Fondu za pomoć.
