Izvor: S media, 02.Sep.2011, 08:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF "nežan" prema Vladi zbog izbora
Posle dogovora MMF-a i Vlade da se budžetski deficit „produbi" za 13 milijardi dinara, Srbiji predstoji još jedno žestoko stezanje kaiša,piše Pres.
Najveće žrtve iznuđenih ušteda biće razni infrastrukturni projekti, čija će realizacija biti odložena za sledeću godinu.
Cvetković: Veći deficit za plate
Prema oceni Jurija Bajeca, ekonomskog savetnika premijera Mirka Cvetkovića, država je preuzela obavezu da napravi značajne >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << uštede.
"Neki bi ocenili da je sa odobrenim povećanjem deficita sa 4,1 na 4,5 odsto problem rešen i da država sada trlja ruke. Međutim, to nije tačno. Jer, država mora da pokrije tu razliku. Štedeće se na kapitalnim investicijama, na nabavci robe i usluga, otplati kamata...", kaže Bajec i pojašnjava da će uštede morati da naprave i gradovi i opštine, a ne samo republički budžet.
Krkobabić: Kriza ne ruši penzije
Ekonomista Boško Mijatović smatra, međutim, da sebi nismo smeli da dopustimo obavezu koja podrazumeva i dodatnu uštedu i dodatno zaduživanje. Po njegovom mišljenju, MMF je ovog puta pokazao preteranu nežnost prema Vladi Srbije.
U Leskovac uloženo 500 miliona dolara
On navodi da je interesantno što MMF nije insistirao na smanjenju zaposlenih u javnom sektoru, sa obrazloženjem da ova vlada, pred kraj svog mandata, nema kapacitete za rezove u obrazovanju i zdravstvu. "Sve to pomalo liči na brigu o rejtingu Vlade, i to baš pred izbore. A to nije misija MMF-a", ističe Mijatović.
Kako god da se okrene, najviše će nastradati infrastrukturni projekti. Potpredsednica Vlade Verica Kalanović kaže da se gotovo 30 odsto ukupnih ušteda odnosi na kapitalne projekte.
Grujić: Privredi preti propast
Nije pravo vreme za radikalne mere
Stalni predstavnik misije MMF u Beogradu Bogdan Lisovolik, povodom postignutog dogovora Fonda i Vlade Srbije o novom aranžmanu iz predostrožnosti, rekao je da ta međunarodna finansijska institucija nije učinila ustupak našim vlastima. "Želimo da bude smanjen obim javnog sektora, da bude ograničen rast penzija i plata u javnom sektoru i da se sprovedu reforme kada je reč o racionalizaciji zapošljavanja u javnom sektoru", rekao je Lisovolik, naglašavajući međutim da je postignuta saglasnost da u ovakvom političkom okruženju, uoči izbora, nije pravi trenutak da se prave hirurški zahvati.
(S media)
