Izvor: S media, 09.Jul.2009, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF neće prihvatiti duplo veći budžetski deficit
Budžetski deficit mora i treba da bude veći, ali na osnovu dosadašnje dinamike prihoda i rashoda on bi mogao da bude dvostruko veći od onoga što je predvidjeno aranžmanom sa MMF-om, što će teško biti prihvaćeno, upozorio urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi" Stojan Stamenković.
On je na konferenciji za novinare u Ekonomskom institutu rekao da je deficit budžeta na kraju juna iznosio 55 milijardi dinara, napomenuvši da bi za MMF povećanje konsolidovanog >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << deficita sa 3,5 na četiri odsto bio prihvatljiv za MMF, ali da povećanje na šest odsto sigurno neće.
Stamenković je dodao da se pokriće mogućeg proširenog deficita može očekivati od obećanih kredita Evropske unije i Svetske banke od 100 do 110 milijardi dinara, dok preostali deo mora biti saniran smanjenjem potrošnje do kraja godine, ili pozajmicama.
Zemenik direktora Republickcog zavoda za statistiku Miladin Kovačević ukazao je da su u prvih šest meseci smanjeni prihodi u budžet od poreza na dodatu vrenost (PDV) i carina.
Ukupni nominalni prihodi budžeta manji su za 7,9 a realni za 16,2 odsto, poreski prihodi nominalno su manji za 7,7 a realni za 15,8, od čega su samo prihodi od PDV-a nominalno manji za 8,5, a realno za 16,8 odsto.
Kovačević je istakao da je PDV opredeljujući poreski instrument koji čini oko 50 odsto svih poreskih prihoda, pri čemu je u junu 62 dodsto PDV-a obezebedjeno samo na osnovu uvoza, a ranije je taj procenat dostizao i do 70 odsto.
Ako PDV ostane na junskom nivou, onda bi budžetski deficit do karaja godine mogao dostići i 140 milijardi dinara, rekao je Kovačević.
Kako su ukazali i Stamenković i Kovačević, pad prihoda od PDV-a je posledica pada uvoza poslednjih meseci, tako da smo u maju prvi put imali pokriće uvoza izvozom veće od 50 odsto, odnosno iznosilo je 62 odsto, što je dobro sa stanovišta platnog bilansa, ali, s druge strane, stvara velike probleme u budžetskim prihodima.
U maju je prvi put ostvaren suficit u tekućim transakcijama platnog bilansa od 65 miliona evra, zahvaljujući i tome što je priliv od doznaka iz inostranstva bio daleko veći.
Stamenković je ukazao da je zbog pada kupovne moći došlo i do promene u strukturi potrošnje, pa se manje kupuje visokotehnička roba uz uvoza, a više domaći prehrambeni proizvodi.
Kovačević je rekao da su budžetski rashodi za šest meseci nominalno pali za 3,4 odsto, a realno za 6,12, dok je ukupan deficit u junu dostigao je 55,2 milijarde dinara, pri tome su najviše povećani izdaci za socijane potrebe, pre svega za penzioni fond.
