Izvor: Politika, 25.Okt.2010, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF na strani siromašnih
Preraspodela sredstava najugroženijima imala bi najviše smisla – smatraju pregovarači iz Vašingtona
Stav Međunarodnog monetarnog fonda je da rebalansom srpskog budžeta više novca treba da dobiju najugroženiji i najsiromašniji građani i da bi takva preraspodela sredstava imala najviše smisla. Kako saznajemo, u predlogu Ministarstva finansija navodi se da će se do kraja godine izdvajanja za najugroženije povećati za nešto malo više od pet milijardi dinara. Međutim, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadležno Ministarstvo rada insistiralo je da najsiromašniji rebalansom dobiju bar 5,5 milijardi.
U prekrojenoj državnoj kasi Ministarstvu rada trebalo bi da se vrati pozajmica od dve milijarde dinara, jer je vlada pre nekoliko meseci ta sredstva iskoristila za isplatu bonusa državnim činovnicima. Takođe, rebalansom bi trebalo da se obezbedi i 400 miliona dinara za razvoj socijalnih usluga u opštinama.
Zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda i ranije su isticali kako su socijalna davanja u Srbiji na vrlo niskom nivou i kako bi trebalo da se povećaju.
Međutim, sudbina najsiromašnijih, ali i proizvođača mleka (koji bi rebalansom trebalo da dobiju veće premije) zavisiće od toga koliko će u narednim danima pregovaračima iz Vašingtona biti prihvatljiva računica Vlade Srbije. Od toga će zavisiti i isplata bonusa za policajce, ali i nastavak subvencionisanih kredita privrednicima. Jer, bez obzira na to što su zvaničnici MMF-a isticali kako zahtevi prilikom rebalansa budžeta ne mogu biti veliki, naša vlada je, jednim delom zbog veće inflacije, pronašla formulu uz pomoć koje je listi želja za većom potrošnjom dodala mnoge prohteve. Zato će narednih dana biti vrlo važno da li će se vladina procena ekonomskog rasta, ali i inflacije poklopiti sa MMF-ovom projekcijom. Jer, prilikom kreiranja budžeta za 2010. godinu u obzir je uzeta procena da će inflacija biti šest odsto, a da će ekonomski rast ove godine dostići 1,5 odsto. Zato i veći rast cena nominalno donosi i više prihoda u državnu kasu. Posledično, to utiče na povećanje bruto domaćeg proizvoda (BDP). A razlika između planiranih 4,8 odsto BDP-a i ostvarenih 4,8 odsto većeg BDP-a otvara i prostor za veću potrošnju.
Kako je nedavno istakao profesor Jurij Bajec, savetnik premijera Mirka Cvetkovića, rast bruto domaćeg proizvoda za samo jedan odsto donosi državnoj kasi oko 300 miliona evra i zato nije svejedno koja će se procena naći na pregovaračkom stolu.
Druge računice, takođe, pokazuju da je vlada sa rastom BDP-a od dva odsto mogla budžetski deficit da proširi na čak 150 milijardi (jer toliko bi iznosilo 4,8 odsto tog većeg BDP-a). Međutim, fiskalni deficit ipak je ograničen na 120 milijardi. Razlog je vrlo jednostavan – nemogućnost finansiranja većeg minusa u kasi.
A. Nikolić
objavljeno: 26.10.2010.
