Izvor: S media, 23.Okt.2009, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF kontroliše zaduženja Srbije?
Ukoliko Srbija potvrdi aranžman sa MMF-om moraće da koristi kriterijume te institucie prilikom ugovaranja drugih pozajmica, pišu Novosti.
Za predstojeće razgovore sa misijom MMF Vlada Srbije priprema tačan pregled planiranih zaduženja u ovoj i narednoj godini. "Ukoliko Srbija bude ugovarala neku pozajmicu koja je, po kriterijumima Fonda, preskupa, moraćemo da je se odreknemo ili nećemo imati sporazum sa ovom institucijom" kaže za „Novosti“ izvor iz Vlade Srbije. >> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
U 2009. su, dodaju u Nemanjinoj 11, obezbeđeni relativno jeftini krediti za pokrivanje budžetskog deficita. Najskuplji „paket“ pozajmica je onaj od 90 miliona evra koje smo uzeli od tri grčke komercijalne banke.
"Kao prilično skup način finansiranja budžetskog deficita trenutno je procenjena emisija kratkoročnih hartija od vrednosti Trezora Srbije. Kada su u pitanju krediti država, poput sada aktuelnog aranžmana sa Ruskom Federacijom, ostaje da se vidi koja kamata je planirana", tvrdi izvor iz Vlade.
U svakom slučaju, svako zaduženje sa kratkim rokom otplate i kamatom višom od šest odsto je, po merilima Fonda, nepovoljna pozajmica. Referentna kamatna stopa, koju utvrđuje Evropska monetarna unija, nalazi se na minimumu, a upravo je ona osnov za sva zaduživanja u evrima.
"Naša država, kao i preduzeća, zahvaljujući baš zalaganju Fonda, reprogramirali su deo dugova koji su dospevali u ovoj godini. Zahvaljujući tome imali smo stabilnu makroekonomiju i priličan mir na deviznom tržištu", tvrdi izvor iz Vlade, i napominje da bi se, krajem naredne godine, udeo duga naše države u BDP mogao podići sa sadašnjih skoro 32 odsto, na gotovo 42 odsto BDP.
"Limit koji je utvrdilo Ministarstvo finansija za spoljno zaduživanje države je oko 45 odsto BDP, ali je u taj procenat uključilo i svoje, nove obaveze koje će proisteći iz primene najavljenog zakona o denacionalizaciji", tvrde u Vladi.
MMF će insistirati da Srbija što pre dobije najavljeni zakon o fiskalnoj odgovornosti.
"Razlog je što će ovaj zakon predvideti apsolutni nivo zaduživanja države u narednim godinama. On će se menjati samo izuzetno, uz javnu raspravu i preko parlamenta ", kaže izvor iz Vlade.
