Izvor: Blic, Beta, Tanjug, 25.Feb.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF je jedino rešenje
Sve su prilike da će u prvom kvartalu Srbija imati negativan privredni rast, a ono što bi moglo da joj pomogne da izbegne etiketu zemlje u recesiji jesu mere Vlade čije ćemo efekte osetiti tek u narednim mesecima.
Kao odgovor na krizu, ali i smanjenje budžetskih prihoda i stranih investicija još u januaru kao mera predostrožnosti dogovoren je stendbaj aranžman sa MMF-om od 402,5 miliona evra. U ovom trenutku nije tajna da ova suma više neće biti za „ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << daj bože" i isključivo za devizne rezerve.
Premijer Cvetković najavljuje novu pozajmicu od ove međunarodne institucije, i to ni manje ni više nego dve milijarde evra koje će delom biti upumpane i u državnu kasu. Prevedeno na standard građana, ovaj zajam omogućiće stabilniji dinar, sigurniji budžet i najverovatnije pokretanje infrastrukture, odnosno privrede.
MMF nije, međutim, bure bez dna iz kojeg se može zahvatati kad god zagusti, pogotovo u zemljama centralne i istočne Evrope kojima je, prema procenama koje stižu, neophodna hitna finansijska injekcija. Na ekonomskom samitu Evropske unije, održanom u nedelju u Berlinu, premijer Velike Britanije založio se za izdvajanje dodatnih 400 milijardi evra kojima bi MMF podržao zemlje centralne i istočne Evrope.
Fond je već uputio kredite ukupne vrednosti 52 milijarde evra Srbiji, Mađarskoj, Letoniji, Ukrajini i Belorusiji, a novi krediti koje bi trebalo da ponudi istoku Evrope skoro da prevazilaze njegove sadašnje kapacitete za pozajmljivanje.
Dogovoreni stendbaj aranžman sa MMF-om, koji je sebi obezbedila Srbija, biće redovni zajam najverovatnije od aprila, a u okviru novog dogovora MMF će postaviti nove uslove. Iako se zna da će novi dogovor biti sklopljen u aprilu, o tome šta bi mogao da traži MMF ne postoje ni približni stavovi. Dok guverner NBS veruje da će smanjenje javne potrošnje prvo pogoditi plate i penzije, premijer je juče obradovao javnost izjavom da se to neće dogoditi.
- Novi aranžman bi tek trebalo da se pregovara, ali nije realno da se plate i penzije smanjuju jer su one već obezvređene slabljenjem dinara u poslednja dva meseca - rekao je Cvetković.
Sigurno je da je uz već postojeći aranžman sa MMF-om, mnogo lakše doći do zajmova od drugih međunarodnih institucija. Svetska banka, ili bilo koji drugi kreditor, lakše će dati zajam zemlji čije „makroekonomske pokazatelje pod kontrolom drži MMF".
Goran Radosavljević, savetnik Božidara Đelića, veruje da će novim aranžmanom kontrola trošenja pozajmljenog novca biti daleko stroža.
- Ne verujem da će MMF dozvoliti značajno povećanje budžetskog deficita, a to se može dogoditi jedino ako se te pare usmere na projekte u infrastrukturu - smatra Radosavljević.
Rebalansom budžeta moguće je povećati jaz između prihoda i rashoda na oko tri odsto BDP-a, što u odnosu na zemlje u okruženju i nije mnogo, ali pod uslovom da se pare „uposle" a ne da se potroše. Prema rečima Radosavljevića, povećanje PDV-a, neće doneti mnogo toga domaćoj ekonomiji, baš kao ni rezovi u državnoj administraciji odoka. On navodi da jeste potrebno smanjiti državnu administraciju, ali je prethodno treba reformisati jer bi otpuštanje radi smanjenja rashoda na ovaj način samo prebacilo problem na teren Nacionalne službe za zapošljavanje.
Premijer je juče potvrdio da se priprema racionalizacija troškova u državnoj administraciji.
Đelić: Misija dolazi u martu
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je juče da bi misija MMF trebalo da dođe u Beograd u martu.
- Tokom te posete biće poznato koliki su prihodi i rashodi države i u tom smislu ćemo preseći koliko rashoda treba da smanjimo. Utvrdićemo i koliko ćemo novca dobiti od Svetske banke i Evropske unije za budžet i od MMF-a za podršku platnom bilansu i dinaru - naveo je Đelić.
Loši makroekonomski pokazatelji u istočnoj i jugoistočnoj Evropi
1. Estonija
Realni rast BDP: -1,5 % (2008.), 0,5 % (2009.)
Inflacija: 10,2 % (2008.), 5,1 % (2009.)
Nacionalna valuta: Kron vezan za evro u odnosu 15,65:1
Nezaposlenost: 10,7 % (2008.)
Prosečna plata: 720 evra (2007.)
2. Letonija
Realni rast BDP: -0,9 % (2008.), -2,2 % (2009.)
Inflacija: 15,9 % (2008.), 10,6 % (2009.)
Nacionalna valuta: Lats vezan za evro u odnosu 0,70:1
Nezaposlenost: 4,3 % (2008.)
Prosečna plata: 307 evra (2006.)
Strana pomoć: Zajedno sa Mađarskom od Evropske komisije dobila deset milijardi evra pomoći
3. Litvanija
Realni rast BDP: 3,9 % (2008.), 0,7 % (2009.)
Inflacija: 11,3 % (2008.), 6,2 % (2009.)
Nacionalna valuta: Litas vezan za evro u odnosu 3,45:1
Nezaposlenost: 5,7 % (2008.)
Prosečna plata: 648 evra (2008.)
4. Poljska
Realni rast BDP: 5,2 % (2008.), 3,8 % (2009.)
Inflacija: 4,0 % (2008.), 3,3 % (2009.)
Nacionalna valuta: Zlot pao u odnosu na evro na 4,93:1, najniža vrednost od 2004.
Nezaposlenost: 7,3 % (2008.)
Prosečna plata: 695 evra (2009.)
5. Češka
Realni rast BDP – 4, 0 % (2008.), 3,4 % (2009.)
Inflacija: 6,7 % (2008.), 3,4 % (2009.)
Nacionalna valuta: Koruna pala u odnosu na evro na 29,68:1, najniža vrednost od oktobra 2005.
Nezaposlenost: 6, 8 % (2009.) – 45.000 otkaza u januaru
Prosečna plata: 780 evra (2008.)
6. Slovačka
Realni rast BDP: 7,4 % (2008.), 5,6 % (2009.)
Inflacija: 3,9 % (2008.), 3,3 % (2009.)
Nacionalna valuta: Evro
Nezaposlenost: 10,5 % (2008.)
Prosečna plata: 705 evra (2008.)
7. Mađarska
Realni rast BDP: 1,9 % (2008.), 2,3 % (2009.)
Inflacija: 6,3 % (2008.), 4,1 % (2009.)
Nacionalna valuta: Forinta pala u odnosu na evro sa oko 260:1 u oktobru 2008. na kurs 306:1 u februaru 2009.
Nezaposlenost: 7,6 % (2008.)
Prosečna plata: oko 700 evra za službenike
Strana pomoć: U oktobru 2008. od Međunarodnog monetarnog fonda dobila 12,4 od ukupno 20 milijardi evra kredita, a od Evropske komisije zajedno sa Letonijom dobila pomoć od deset milijardi evra
8. Rumunija
Realni rast BDP: 8,6 % (2008.), 4,8 % (2009.)
Inflacija: 8,2 % (2008.), 6,6 % (2009.)
Nacionalna valuta: U januaru 2009. dostigao istorijski minimum u odnosu na evro 4,28:1
Nezaposlenost: 6,0 % (2008.)
Prosečna plata: oko 400 evra (2008.)
Strana pomoć: Pregovori sa Evropskom komisijom o oko sedam milijardi evra pomoći
9. Bugarska
Realni rast BDP: 6, 3 % (2008.), 4,2 % (2009.)
Inflacija*: 12,2 % (2008.), 7,0 % (2009.)
Nacionalna valuta: Lev – fiksni kurs prema evru 1,95:1
Nezaposlenost: 5,7 % (2008.) – očekivano 50.000 otkaza u 2009.
Prosečna plata: 281 evro (2008.)
10. Grčka
Realni rast BDP – 3,2 % (2008.), 2,0 % (2009.)
Inflacija: 4,4 % (2008.), 3,1 % (2009.)
Nacionalna valuta: Evro
Nezaposlenost: 7,8 % (2008.)
Strana pomoć: Očekuje se da joj Evropska komisija posebnu pomoć odobri u paketu sa pomoći Irskoj
Prosečna plata: oko 1.000 evra (2008.)
11. Hrvatska
Realni rast BDP: 3,8 % (2008.), 3,7 % (2009.)
Inflacija: 7,0 % (2008.), 4,9 % (2009.)
Nacionalna valuta: Kuna je pala u odnosu na evro sa oko 7,1:1 u jesen 2008. na kurs 7,45:1 u februaru 2009.
Nezaposlenost: 14,5 % (2009.)
Prosečna plata: 725 evra (2008.)
12. Srbija
Realni rast BDP: 6 %(2008.), 0.5% -1%(2009.)
Inflacija: 11.7%(2008.), 8%+-2%(2009.)
Nacionalna valuta: Dinar u odnosu prema evru 94,43:1
Nezaposlenost: 18,1%(2008.)
Prosečna plata: neto 38.626, oko 430 evra (2008.)
Strana pomoć: Sredinom januara ugovoren „stend baj" aranžman sa MMF-om, od 402.5 miliona evra, plan je da se zatraži još dve milijarde evra.
Konkurisaće za pomoć od 400 miliona evra kod Evropske komisije
*Inflacija u odnosu na indeks potrošačkih cena
Izvor: imf.org, ec.europa.eu/eurostat, Reuters FACTBOX, euractiv.com (sem Srbije)
