Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 16.Apr.2015, 13:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MMF i štednja: Od Milke Planinc do Vučića

„Međunarodni monetarni fond insistira da svodimo potrošnju u realne okvire, ne ulazeći u to u kakvim društvenim okolnostima ćemo to ostvariti. Njih zanima konačan rezultat – da se ukupna potrošnja kreće u realnim okvirima”. Iako ova izjava zvuči vrlo aktuelno, njen autor nije ni premijer Aleksandar Vučić, ni ministar finansija Dušan Vujović. Ovo je izvod iz intervjua Milke Planinc, tadašnje predsednice Saveznog izvršnog veća Radio-televiziji Zagreb koji je Politika prenela >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << 24. novembra 1983.

Bilo je to vreme kada je tadašnja Jugoslavija imala aranžman sa MMF-om, a hroničari ekonomskih događanja taj period često opisuju kao godine najintenzivnije saradnje sa Fondom.

Iako se od tada mnogo toga promenilo, izjave naših državnih zvaničnika, kada je o ekonomskim reformama reč, ostale su iste.

"Nema čarobnog štapića kojim ćemo iz ovih nevolja izaći preko noći. Bila bi varka, laž, kada bi se tako nešto ponudilo”, ovim rečima je Milka Planinc pokušala da objasni kako nema lakih i brzih rešenja. „Realna osnova i rezultati iz ove godine potvrđuju da se izvlačimo iz ove situacije, ali ne odjednom, nego postepeno, jer smo deo aktuelne svetske krize”, objašnjavala je Planinčeva.

Nekoliko godina kasnije (10. 6. 1985) sarajevsko Oslobođenje prenosi da je predsednica SIV-a za američki Njuzvik izjavila da problem ekonomske krize mora da se rešava na duži period.

„Kada jedna zemlja mora da plaća svoje dugove iz svog nacionalnog bruto proizvoda, normalno je da ostaje manje novca za domaću potrošnju. Mi, međutim, ne možemo trošiti više nego što imamo. To nisu restriktivne, nego realistične mere”, rekla je tada Milka Planinc.

Ako je ekonomski rečnik, uprkos svim promenama političkog i privrednog sistema, posle tri decenije pođednako aktuelan, znači li to da su i problemi ostali isti? Kad se u arhivi listaju novine čini se da se menjalo samo ime države i državnih zvaničnika.

Reč „reforma” sve ove godine ostala je zajednički imenilac svakog ekspozea kreatora srpske ekonomske politike.

Ovde uspeva samo reform torta

Odgovor na pitanje zašto je to tako možda leži u činjenici da nijedna od njih nije sprovedena do kraja. Jednom prilikom Stojan Stamenković, koordinator biltena MAT, to je opisao sledećim rečima – „I moj unuk zna da je jedina reforma koja u Srbiji uspeva – reform torta”.

Možda iz tog razloga mnoge ekonomiste nije obradovala najava premijera Aleksandra Vučića, samo mesec dana od kako je MMF odobrio program Srbiji, da je moguće povećanje plata i penzija još u toku ove godine.

Prema najavama državnih zvaničnika, poskupljenje struje biće manje od dogovorenog, možda neće biti potrebe ni za otpuštanjem viška zaposlenih u javnom sektoru, a prema pisanjima pojedinih medija, razmatra se i mogućnost da se ukinu penali za prevremeni odlazak u penziju.

„Osećam se kao da stalno gledam jedan isti film”, ovako Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, opisuje proces tržišnih reformi u Srbiji.

"Kad se dođe do ključne scene, klapa se spušta, kadar se stalno ponavlja i niko ne može dobro da je izvede do kraja", kaže Bajec, koji je i sam učestvovao u kreiranju nekoliko reformskih programa.

Glavni razlog zašto su sve srpske reforme propale bio je strah od promena koje donose neizvestan boljitak, a traže socijalnu i političku cenu, pa makar i na niskom nivou standarda, ocenjuje Bajec.

Bajec kaže da se otpori reformama mogu videti i danas.

Kad je počelo ozbiljnije da se govori o završetku privatizacije, racionalizaciji javnog sektora, odnosno o otpuštanjima, cela stvar je počela da škripi, a otpori su ogromni, kaže Bajec.

"Reforme od 2000. na ovamo nisu uspevale iz političkih razloga i zbog kriza koalicionih vlada. Situacija na tom terenu sada je čista. Bilo bi šteta da se to ne iskoristi da se reforme sprovedu do kraja", kaže i dodaje da vladi treba dati šansu.

Režiseri se menjaju, film ostaje isti

Zanimljivo je da su i zvaničnici Fonda smatrali da će ova vlada biti posvećenija programu sa MMF-om, jer je i pre nego što je ušla u pregovore, sprovela neke reforme. To je nedavno na predavanju na Ekonomskom fakultetu istakao Deheng Kim, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji.

Mihajlo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za finansije, ekonomiju i administraciju (FEFA) slaže se sa ocenom svog kolege Bajeca da reforme u Srbiji podsećaju na gledanje istog filma, s tim što prilikom ponavljanja glavne scene, klapu svaki put spušta drugi režiser.

"Najviše su obećavale one prve tržišne reforme iz 1965. godine. Sećam se da sam tada bio na drugoj godini Ekonomskog fakulteta. Oduševljen, mlad, zagrejan i zadojen idejom tržišne privrede. One su propale zbog ideoloških razloga", priseća se Crnobrnja.

Kako kaže, došlo je do pojave nacionalizma, a nosioci reformi su sklonjeni. U tom slučaju ideologija je bila režiser koja je spustila klapu na reformski proces, za razliku od devedesetih godina (reforme Ante Markovića) kada su to učinile međunarodne sankcije, raspad zemlje i ratovi. U tom periodu Crnobrnja je bio ambasador SFR Jugoslavije pri Evropskoj uniji (1989–1992).

Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da su sve srpske reforme propadale onog trenutka kada su pogođeni oni od kojih zavisi politička podrška.

"Političari trajno mere političke troškove i korist. Reforme vrlo teško prolaze test političke profitabilnosti. Međutim, kada se situacija u ekonomiji jako zaoštri, kao što je to sada slučaj, onda se ta razlika između ekonomske racionalnosti i političke podobnosti smanjuje. Jer ni političarima nije dobro, kad voda dođe do guše", zaključuje Madžar.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...