Izvor: B92, Tanjug, 01.Jul.2009, 11:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"MMF će teško pristati na deficit"
Beograd -- Ekonomista Nikola Fabris smatra da je malo verovatno da MMF dozvoli deficit viši od dogovorenih tri odsto, pa u tom slučaju za Vladu Srbije ostaju tri opcije.
Vlada namerava da traži povećanje deficita, ekonomisti skeptični
"Prvo, najmanje je verovatno da će se MMF saglasiti. Druga moguća opcija je da se ide na neku oštriju varijantu rebalansa, kojim bi se ili smanjili javni rashodi, ili povećali javni prihodi putem uvođenja novih poreskih oblika", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smatra Fabris.
"Ali, s druge strane, ne treba isključiti ni treću opciju. Ta treća opcija je da se ne postigne saglasnost sa MMF-om i u tom slučaju ne bi bila isplaćena sledeća tranša, ali to ne bi previše pogodilo Srbiju, s obzirom da se kurs dinara stabilizovao, da su devizne rezerve dosta visoke, tako da nije nemoguća ni ta opcija”, ocenjuje on.
Fabris smatra da su kreatori ekonomske politike u pravu kada kažu da bi bilo najbolje obezbediti sredstva za pokrivanje povećanog deficita. To je opcija u kojoj bi se išlo na rebalans budžeta.
Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković je sa zamenikom generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Murilom Portugalom razgovarao o mogućnosti povećanja fiskalnog deficita i načinima njegovog finansiranja. Oni su konstatovali da se postojeći program sa MMF uspešno realizuje i da je, zajedno sa merama Vlade Srbije, dao dobre rezultate u oblasti stabilizacije finansijskog sektora, stabilizaciji kursa i zaustavljanju pada industrijske proizvodnje.
"S jedne strane, smanjenje javnih rashoda deluje kontrakciono na privredu jer se smanjuje nivo tražnje. Isto tako, s druge strane, povećanje javnih prihoda znači povećano zahvatanje privrede i građana koji teško to mogu da izdrže u uslovima recesije i opadanja stope rasta”, upozorava on.
"Ako se na to bude išlo, verovatno da će to biti kombinacija ili povećanja javnih prihoda i smanjenja javnih rashoda. Verovatno bi se išlo na dalje smanjenje javne administracije, na sniženje plata javnoj administraciji, moguće i na smanjenje nivoa penzija ukoliko se postigne koalicioni sporazum, verovatno povećanje PDV-a i još nekih poreza”, očekuje Fabris.
Nismo rešili ključni problem
Profesor Ekonomskog fakulteta Dejan Šoškić kaže da je Srbija izbegla veću makroekonomsku nestabilnost zahvaljujući pomoći MMF-a, ali to samo trenutno može da pomogne, jer nismo rešili ključni problem ekonomije - mali bruto društveni proizvod.
On je rekao da u strukturi BDP imamo suviše usluga i sektora koji nisu sposobni da izvoze i generišu devizne prilive i pruže pravu podršku čvrstoj valuti, jer je jak kurs sa postojećom privredom neodrživ na duži rok.
I guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić kaže da "kako finansije sada stoje, Srbija neće moći automatski da povuče drugu tranšu sredstava" i podseća da je Srbija preuzela obavezu da budžetski deficit bude 20 milijardi dinara na kraju juna, a po svemu sudeći on će biti mnogo veći.
„Ekonomska politika mora da bude postavljena tako da se investira u industriju koja je sposobna za izvoz, jer mi sada umesto proizvodnje imamo na sve strane banke, kladionice i turističke agencije, što nikako nije dobra privredna struktura za zemlju, poput naše", ukazao je Šoškić.
On navodi da održavanje jakog dinara stvara iluziju kod građana da im je kupovna moć veća nego što jeste, ako zarade preračunaju u devize, a to s druge strane šalje poruku investitorima da smo mi idealno tržište za izvoz i otvaranje šoping molova, umesto da se predstavimo kao zemlja pogodna za razvijanje industrijskog sektora.
