Izvor: B92, 08.Sep.2023, 11:57
MMF analizirao ekonomiju BiH: Brojni rizici i problemi
Ekonomija Bosne i Hercegovine suočena je sa više poteškoća, saopšteno je u najnovijoj analizi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
U analizi MMF-a se i dalje insistira na rastu kamatnih stopa, kao meri za ublažavanje inflacije.
Navodi se da rat u Ukrajini još uzrokuje značajne poteškoće za evropsku ekonomiju, što se odnosi i na Bosnu i Hercegovinu. Očekuju da će pooštravanje finansijskih uslova u celom svetu opteretiti i bh. ekonomiju.
Konstatovali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su da političke tenzije negativno utiču na ekonomiju te da izostaju aktivnosti za, kako su naveli reformski zamah, uprkos tome što je država dobila status kandidatkinje za članstvo u Evropskoj uniji.
Naglasili su da je ekonomski rast smanjen sa 7,4 posto u 2021. na 3,9 posto u prošloj godini. Očekuju da će tokom ove godine biti smanjen na dva posto, a kao razlog za to su istakli slabiju domaću i spoljnu potražnju.
Prema analizi, vrhunac inflacije bio u oktobru 2022., kada je iznosila 17,4 posto. Potvrdili su da se stopa inflacije snižava, ali smatraju da je i dalje povišena. Ocenili su da će prosečna stopa inflacije u ovoj godini biti šest posto, što će biti posledica snižavanja cena hrane i energije na međunarodnom nivou.
Kao visoke visoke rizike po bh. ekonomiju naveli su naglo ekonomsko usporavanje u Evropi, intenziviranje političkih napetosti u zemlji te ostvarivanje finansijskih rizika. Navelis u da je fiskalna pozicija zemlje tokom ove godine poboljšana i da je ukupni fiskalni suficit porastao sa 0,6 posto BDP-a u2021. na 0,9 posto u 2022. Napomenuli su da je nagli rast tekuće potrošnje, zbog mera za ublažavanje krize izazvane rastom troškova života, popraćen manjim rastom kapitalne potrošnje. Primetili su da je ukupni dug u prošloj godini bio manji od 30 posto BDP-a i tvrde da je to uzrokovano i zbog sporijeg povlačenja sredstava i implementacije projekata.
Očekuju da će fiskalni bilans u ovoj godini preći u deficit od 0,1 posto BDP-a. Ocenili su da su potrebe za finansiranjem tokom ove godine porasle zbog velike otplate duga. Iz MMF-a su pozvali na odlučne reforme jačanja makroekonomske stabilnosti i poticanja srednjoročnog rasta.
Mišljenja su da je status kandidatkinje za članstvo u EU prilika za ove reforme. Ponovo su pozvali da se primene njihove preporuke. Jedna od tih preporuka je ograničavanje fiskalne ekspanzije (budžetske potrošnje) kako bi se ublažila inflacija. Poručili su da je to potrebno učiniti s obzirom na to da Bosna i Hercegovina ima ograničenu monetarnu politiku. Ograničavanje budžetske potrošnje za njih znači ono što su ranije isticali: Ograničenje potrošnje na plate u javnom sektoru i bolje usmeravanje potrošnje u socijalnoj zaštiti.
Osim toga, preporučuju podsticanje javnih investicija i unapređenje naplate prihoda. Pozvali su i na održivi razvoj, što znači investiranje u infrastrukturu, zelenu energiju i digitalizaciju. To podrazumeva i dekarbonizaciju privrede, povezivanje tržište električne energije sa tržištem EU i prelazak na obnovljive izvore energije.
Pozdravili su odluke za osnaživanje Valutnog odbora (Currency Board koji podrazumeva da se domaći novac - konvertibilna marka mora kupiti za strani konvertibilni novac), za koji su naveli da je do sada dobro radio.
Takođe su ponovo pozvali na rast kamatnih stopa, kao mere protiv inflacije, te očuvanje finansijske stabilnosti. Poručuju da agencije za bankarstvo treba da ukinu mere kojima se narušavaju kamatne stope i da treba ojačati praćenje i pripravnost na krizu. Ocenili su da postoji potreba za poboljšanjem razmene informacija i uspostavljanjem fonda za finansijsku stabilnost da bi se olakšalo restrukturiranje banaka i osigurala likvidnost u, kako su naveli, izuzetnim slučajevima. Ukazali su, kako prenosi sarajevski portal Klix, da je hitno potrebno usvojiti novi zakon o sprečavanju pranja novca i primeniti zakone za sprečavanje korupcije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
