Izvor: Politika, 12.Jun.2009, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MMF: Veći PDV ili manje plate

Ukupan državni manjak za pet meseci 37 milijardi dinara. – Povećanje PDV-a ili smanjenje zarada u javnom sektoru jesu politički bolne mere ali mogu pomoći da se pokrije deficit u budžetu, kaže Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik MMF-a

Minus u budžetu, izazvan rastom potrošnje, može se pokriti i nekim kratkotrajnim merama kao što su povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) ili smanjenjem plata zaposlenima u javnom sektoru, predložio je juče Bogdan Lisovolik, nedavno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << imenovani stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu. Na promociji novog broja „Kvartalnog monitora” on je istakao da je svestan toga da ove mere predstavnicima ekonomskih vlasti u Srbiji deluju „politički bolno”, ali da bi ovi kratkoročni potezi na duži rok dali rezultate.

Iako je juče domaća ekonomska javnost upozoravala da će biti veoma teško ispuniti uslov MMF-a, a koji se odnosi na planirani minus u državnoj kase od tri odsto bruto domaćeg proizvoda i da bi trebalo možda, u dogovoru sa fondom, razmisliti o izmeni dogovora, čini se da MMF nema nameru da odustane od prvobitno zacrtanih okvira. Ne odgovarajući direktno na pitanje domaćih stručnjaka, Lisovolik je nekoliko puta ponovio da je planirani deficit osnov na kom su postavili program sa Srbijom.

– To će u kombinaciji sa pronalaženjem sredstava za finansiranje biti jedan od najvećih izazova sa kojim ćemo se sresti. Potrebno je, takođe, pronaći način da se smanji potrošnja, ali ne treba smetnuti s uma ni dugoročne reforme, jer je rast srpske privrede zasnovan na rastu izvoza – istakao je Lisovolik.

Minus u državnoj kasi biće jedna od glavnih tema prilikom avgustovske posete MMF-a Beogradu, jer ako budžetski deficit bude veći nego što je dogovoreno, neće moći automatski da se povuče druga rata kredita od tri milijarde evra odobrenog u maju.

Prema njegovim rečima, odnos države prema korišćenju budžetskih sredstava u prethodne dve godine nije bio adekvatan, jer se više trošilo nego što se realno zarađivalo. On je podsetio da su glavni problemi sa kojima se Srbija susreće zaustavljanje priliva stranog kapitala, visok nivo tekućeg deficita i opadanje trgovine sa dosadašnjim partnerima.

Milojko Arsić, član ekonomskog saveta premijera potvrdio je da su prihodi u budžetu manji, a rashodi veći i da samim tim odstupaju od dogovora postignutog sa MMF-om. Pred kreatorima fiskalne politike sada su tri izbora: da u dogovoru sa MMF-om povećaju dogovoreni minus sa tri na četiri odsto (što će sudeći po reakcijama zvaničnika MMF-a biti teško izvodljivo), zatim dalje povećanje poreza ili dopunsko smanjenje rashoda.

– Vlada može i da kombinuje sve tri opcije. Minus u budžetu u prva četiri meseca iznosi 44 milijarde dinara, dok je konsolidovani deficit, odnosno manjak na svim državnim nivoima, uključujući tu i vojvođansku kasu i budžete lokalnih samouprava, dostigao 25 milijardi dinara. To znači da kada bi se nastavilo sa ovakvom fiskalnom politikom, minus bi do kraja godine iznosio 4,5 odsto BDP-a.

Kad bi sa MMF-om mogao da se zaključi sporazum o povećanju deficita na četiri odsto BDP-a taj manjak bi mogao da se finansira novcem međunarodnih finansijskih institucija – kazao je Arsić.

Prema njegovoj oceni konsolidovani deficit u prvih pet meseci iznosi od 37 do 39 milijardi dinara, odnosno 3,5 odsto BDP-a, što je više od tri odsto koliko je dogovoreno sa MMF-om. Vladine mere su dale neke rezultate, ali će neki prihodi biti znatno manji od očekivanih, zbog pada privredne aktivnosti, a problem može da nastane i kod sprovođenja planiranih ušteda, naročito u drugoj polovini godine.

– Neophodno je napraviti ravnotežu između zaduživanja u zemlji i zaduživanja u inostranstvu, jer se država u nedostatku sredstava sve više okreće prodaji trezorskih zapisa kako bi popunila budžet. Trajno gledano, to nije dobro i potrebno je obezbediti više stranih izvora finansiranja. Na ovaj način država okreće banke ka sebi i uzima sredstva za kreditiranje privredi, jer se zbog povećanog rizika bankarima više isplati da novac, uz povoljne kamate, plasiraju državi – kazao je Arsić.

A. Nikolić

------------------------------------------------

Duboka recesija

Srbija je ušla u duboku recesiju, a uzrok problema je pad tražnje i izvozne (za 21 odsto) i domaće (za sedam procenata) istakao je juče Pavle Petrović, profesor na Ekonomskom fakultetu. Pad bruto domaćeg proizvoda u prvom tromesečju je oko šest odsto, a podaci za april govore da se situacija, nažalost, ne okreće, kazao je on.

[objavljeno: 12/06/2009]

Nastavak na Politika...