Izvor: Blic, 14.Jul.2010, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: Spoljni dug Srbije će u 2010. biti 77,5 odsto BDP-a
Međunarodni monetarni fond (MMF) ocenio je da će spoljni dug Srbije dostići maksimalni nivo u 2010. godini i da će iznositi 77,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Kako se navodi u izveštaju MMF-a o Srbiji objavljenom na sajtu www.imf.org, nivo spoljnog zaduženja Srbije prema BDP-u počeće da se smanjuje od 2011. godine pod pretostavkom da se nastavi postepeni ekonomski rast i stabilizuje deficit tekućeg plaćanja.
Spoljni dug će se u 2015. godini smanjiti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na 66,3 odsto BDP-a, što je samo marginalno iznad pretkriznog nivoa zaduženja Srbije u 2008. godini, ocenio je MMF.
Državni dug Srbije ostao je održiv, navodi se i procenjuje da će opšti državni dug porasti sa 35,5 odsto BDP-a u 2009. na 39 odsto BDP-a u 2010. godini, ali da se očekuje smanjenje na 36 odsto BDP-a u 2015. godini.
U izveštaju MMF se ocenjuje i da će tekući platni deficit ponovo biti povećan u 2010. godini, ali da su izgledi finasiranja spoljnog duga i deficita povoljni.
MMF je u izveštaju objavljenom nakon četrvte revizije tekućeg kreditnog aranžmana sa Srbijom ocenio i da će inflacija u Srbiji na kraju godine biti blizu ciljanog nivoa od šest odsto sa odstupanjem od plus minus dva procentna poena.
Međunarodni monetarni fond je 15. maja 2009. odobrio Srbiji kreditni stend-baj aranžman od 2,6 milijardi specijalnih prava vučenja, što je trenutno 3,14 miljardi evra.
Iz tog kredita za jačanje deviznih rezervi, Srbija je do sada povukla oko 1,3 milijarde evra. Predviđeno je da aranžman traje do aprila 2011. godine.
Bajec: Država mora pažljivo da se zadužuje
Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec izjavio je danas Tanjugu, povodom izveštaja MMF da je reč o prilično velikom dugu i ocenio da Srbija mora pažljivo da se zadužuje i ozbiljno da radi na reformi javne potrošnje u cilju njenog smanjivanja.
Bajec je naveo da spoljni dug Srbije trenutno iznosi između 23 i 24 milijarde evra, od čega je oko osam milijardi (ili oko 32 odsto) dug države. Ako se doda i zaduženje po aranžmanu s MMF-om, onda je javni dug oko 37 odsto BDP-a.
Većina duga, oko 15,4 milijardi evra, odnosi se na privatni dug firmi, banaka i kompanija prema inostranstvu.
"Sama država mora vrlo oprezno da razmišlja o zaduživanju", rekao je Bajec, ali napomenuo da je, "s druge strane, glavni problem privatni spoljni dug i osposobljavanje privrede da servisira svoje obaveze".
On je podsetio da je u prvim mesecima ove godine u Srbiji počeo da raste izvoz, kao i prihod deviznih rezervi po tom osnovu i napomenuo da bi to trebalo da bude dugoročna orjentacija naše zemlje.
"Država, mora da raspolaže deviznim sredstvima i da svako ko je dužan prema inostranstvu, dakle i privatni dužnik, može da dođe do deviza da bi svoj dug otplatio. Bez obzira što za taj dug, naravno, država ne garantuje", rekao je Bajec.
Odgovarajući na pitanje da li nivo spoljne zaduženosti Srbije ima sličnosti sa dužničkom krizom u Grčkoj, Bajec je rekao da to ni na koji način ne treba dovoditi u vezu, jer je u Grčkoj kriza budžetskog deficita nastala zbog velike javne potrošnje.
On je podsetio da je prošle godine taj deficit u Grčkoj iznosio oko 13 odsto BDP-a, a u Srbiji četiri odsto.
Ukupni javni dug Grčke dostigao je oko 300 milijardi evra, dok je u Srbiji oko 12 milijardi evra.
"Mi nismo ni u kakvom 'grčkom scenariju'", istakao je Bajec.
.jpg)
