Izvor: B92, 07.Nov.2008, 15:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

MMF: Rast ekonomije 2,2 % u 2009.

Vašington -- MMF je smanjio procenu svetskog ekonomskog rasta za 2009. za 0,75 procentnih poena, na 2,2 odsto, uz ocenu da "globalna aktivnost naglo usporava".

"Izgledi za globalni rast pogoršali su se tokom proteklog meseca, u situaciji kada se slabljenje finansijskog sektora nastavlja, a proizvođačko i potrošačko poverenje pada", navodi se u najnovijoj prognizi svetskog ekonomskog rasta, objavljenoj na sajtu MMF-a.

Ocena je MMF-a da će "napredne ekonomije" >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << doživeti smanjenje ekonomske aktivnosti za četvrt procentnih poena, ako se u obzir uzme čitava sledeća godina, što bi bio prvi takav pad u periodu posle Drguog svetskog rata.

Na udaru će biti i SAD, i Japan, i Evropska unija, a oporavak se predviđa tek krajem godine. U ekonomijama u usponu, pak, stopa rasta bi, prema projekciji, trebalo da se značajno smanji, ali ne na manje od pet procenata.

MMF je naglasio da se ove projekcije baziraju na sadašnjoj politici i pozvao na akcije kojima bi se pospešila tražnja.

"Globalna akcija za podšku finansijkim tržištima i obezbeđivanje daljeg fiskalnog stimulansa i monetarnog labavljenja mogla bi da pomogne ograničavanju pada", navodi se u prognozi, objavljenoj pred sastanak lidera 20 najvećih svetskih razvijenih i ekonomija u razvoju, zakazan za 15. novembar u Vašingtonu.

Prema proceni MMF-a, svetska privreda bi trebalo da ove godine raste po stopi od 3,75 odsto, prema pet procenata lane, a da dogodine uspori na nešto malo iznad dva procenta, za šta najveću "krivicu" snose razvijene privrede.

Stopa inflacije bi, međutim, u razvijenim zemljama krajem sledeće godine trebalo da opadne na 1,5 odsto, a u zemljama u razvoju takođe da se "smiri", ali postepenije.

Procena je MMF-a da bi jači makroekonomski odgovori na krizu mogli da ublaže štetu. "Trebalo bi iskoristiti prostor za labavljenje monetarne poitke, posebno sada kad je opasnost od inflacije ublažena", navodi se u izveštaju, uz napomenu da samo to labavljenje, možda, neće biti dovoljno.

Stav je MMF-a da politiku za rešavanje sadašnje krize treba globalno koordinisati isprovoditi preko državnih granica.

MMF odobrio 15,7 milijardi dolara Mađarskoj

Evropska unija je 4. novembra odobrila Mađarskoj zajam od 6,5 milijardi evra

Međunarodni monetarni fond je odobrio Mađarskoj kredit od 15,7 milijardi dolara, namenjen savladavanju posledica globalne finansijske krize, navedeno je u zvaničnom saopštenju MMF. Kredit je odobren na 17 meseci, uz mogućnost da odmah bude isplaćeno 6,3 milijarde dolara, prenele su svetske agencije.

MMF je ukazao da je glavni cilj ovog programa "brzo smanjenje pritiska na finansijsko tržište Madjarske i podrška rešavanju dugoročnih ekonomskih zadataka putem stvaranja neophodnih uslova za sprovođenje reformi".

Zvaničnik MMF Džon Lipski je podsetio da je "pozitivan privredni razvoj Mađarske poslednjih godina podrila svetska ekonomska kriza" i dodao da će "podrška svetske zajednice pružiti garancije da će Mađarska ispuniti sve svoje obaveze".

Prema oceni Evropske komisije, Mađarsku očekuje dalje produbljivanje krize, delimično zbog toga što je finansijski sistem te zemlje postao suviše zavisan od stranih investitora.

Kada je počeo odliv kapitala, kurs domaće valute forinte je skliznuo na minimalni nivo za dve godine i banke su dospele u velike probleme s likvidnošću, ukazala je Komisija.

Istovremeno, MMF i grupa članica Evropske unije pripremaju zajam od šest milijardi dolara (pet milijardi evra) za Island, koji je teško pogođen finansijskom krizom.

"MMF, skandinavske zemlje, Britanija, Holandija i Poljska će najverovatnije učestvovati u konzorcijumu koji će, kako se očekuje, Islandu pružiti pomoć od ukupno šest milijardi dolara", navedeno je u saopštenju.

Precizira se da će Poljska učestvovati sa 200 miliona dolara, a uslovi zajma će biti utanačeni u pregovorima između Islanda i MMF.

Island je sa MMF već dogovorio kredit od 2,1 milijarde dolara (1,6 milijardi evra), ali je MMF potvrdu tog zajma, koju je trebalo da objavi u sredu, odložio bez objašnjenja.

Premijer Islanda Geir Haarde je izjavio da potvrdu MMF ne očekuje pre 10. novembra i objasnio da je do odlaganja najverovatnije došlo zbog toga što njegova zemlja još treba da obezbedi zajam od dodatnih četiri milijarde dolara koji joj je neophodan da bi izašla iz krize.

Rejkjavik je tražio pomoć iz raznih izvora, uključujući Evropsku centralnu banku i američke Federalne rezerve, ali se najviše usredsredio na obezbeđivanje zajmova od svojih nordijskih suseda.

Nastavak na B92...