Izvor: N1 televizija, 16.Sep.2016, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: Privreda Bliskog Istoka razorena
Privreda na Bliskom istoku je razorena sukobima i izbegličkom krizom, ocenila je danas generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard, naglašavajući da bi ogovarajućom politikom razorni efekti mogli da budu ublaženi.
"U tom regionu više od 30 miliona ljudi su postali izbeglice ili je privremeno raseljeno. Osnovna sredstva proizvodnje u zonama sukoba su uništena, gubici kada je reč o bogatstvu i prihodima, su ogromni a ljudski kapital slabi manjkom >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << radnih mesta i obrazovanja", rekla je Lagard u blogu objavljenom uz izveštaj MMF-a o efektima konflikta u tom delu sveta.
MMF je objavio ranije danas izveštaj o posledicama sukoba u regionu i uticaju izbegličke krize, uoči sastanka o tome, koji treba da se održi u ponedeljak u UN-u.
MMF je u svom izveštaju naveo da su sukobi na Bliskom istoku izbrisali ono što je ostvarila cela generacija i da međunarodna zajednica mora da bude spremna da poveća dugoročnu razvojnu pomoć da ponovo izgradi infrastruturu i institucije.
Fond je naveo da su rat i unutrašnji sukobi u Iraku, Libiji, Siriji i Jemenu pogoršali već visoke nivoe nezaposlenosti i siromaštva u tim zemljama, povećale inflaciju i narušile institucije.
U izveštaju se navodi da je bruto domaći proizvod (BDP) Sirije više nego preplovljen od početka sukoba u toj zemlji, da je BDP u Jemenu pao između 25 i 35 odsto prošle godine, a da se ekonomska aktivnost Libije smanjila na gotovo četvrtinu nivoa iz 2014. godine.
"11 milijardi dolara pomoći Siriji neće biti dovoljno"
Kada je reč o izbeglicama, navodi se da je u Siriji 6,6 miliona ljudi raseljeno a da je pet miliona napustilo zemlju. Susedni Liban treba da integriše decu izbeglice u svoje škole što ima za rezultat jako pogoršanje obrazovanja u toj zemlji.
Lagard je na blogu navela i da više od 11 milijardi dolara pomoći obećano za Siriju i region do 2020. godine "neće biti dovoljno s obzirom na veličinu krize".
Lagard je rekla da zemlje u regionu treba, što je moguće više, da se trude da održe funkcionisanje ekonomskih institucija, da daju prioritet troškovima za smeštaj i zaštitu najosetljivijeg dela staovništva i da održe makroekonomsku stabilnost borbom protiv inflacije i održavanjem dovoljnih novčanih rezervi.
Vlade ponekad preduzimaju kontraproduktivne mere na ekonomskom planu u nastojanju da reše ekonomsku krizu, kao što je zamrzavanje deviznog kursa, korišćenje fiskalnih sredstava u političke svrhe čime se u nekim slučajevima produbljuje budžetski deficit, dodaje se u izveštaju.
MMF navodi da je finansiranje međunarodnih agencija koje treba da se bave izbeglicama nedovoljno zbog čega je UN primoran da smanji svoju podršku izbeglicama, na primer u Jordanu.
