Izvor: B92, 19.Jun.2011, 04:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: Kriza prošla, bolje od 2012.
Beograd -- Kriza u Srbiji je prošla i građani dogodine mogu očekivati bolji životni standard, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik.
Lisovolik dodaje i da je uslov za to da se ostvari projektovani privredni rast od 4,5 odsto i upozorava da bi povećanje zarada u javnom i privatnom sektoru, koje nije praćeno većim ekonomskim razvojem, bilo potpuno nerealno, pa čak i kontraproduktivno.
On navodi da je "najsigurniji način da se omogući >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bolji standard građana snažan ekonomski rast Srbije. Ako se sledeće godine ostvari projektovani rast od 4,5 odsto, to može biti vidljivo kroz rast zaposlenosti i uvećanje realnih dohodaka".
NAJVEĆI PROBLEMI SRBIJE
Na pitanje koji su najveći problemi Srbije, Bogdan Lisovolik navodi da je "prvo, potrebno smanjiti ogroman javni sektor, a drugo, neophodno je brzo i radikalno poboljšanje uslova investiranja. Kada je reč o investicijama, tu su pre svega neophodni olakšavanje uslova korišćenja građevinskog zemljišta, privlačenje direktnih stranih investicija i smanjenje opterećenja privrede".
"Ali veći rast plata u javnom i privatnom sektoru koji nema osnovu u održivom ekonomskom razvoju bio bi iluzija. Ako se taj obrazac stalno ponavlja, cena za privredu i građane mogla bi da bude pad životnog standarda", naglašava Lisovolik.
Predstavnik MMF-a kaže da izgleda da je ekonomska kriza u Srbiji prošla, ali i dalje postoji mogućnost povratka krize.
"Kako proizvodnja i izvoz nastavljaju rast, srpska ekonomija polako staje na noge. Ipak, i dalje postoje rizici i to posebno spoljni, u vidu mogućeg poskupljenja energenata ili turbulencije u evrozoni. Takođe, na unutrašnjem planu može doći do prekomernog povećanja zarada u javnom sektoru i penzija", navodi on.
Lisovolik kaže da je projekcija da će ekonomski rast biti tri odsto ove i 4,5 odsto 2012. godine i dodaje da Srbija ima potencijal da uhvati korak imajući u vidu nizak nivo dohotka u odnosu na njoj slične evropske zemlje.
"Takođe, vidimo potencijal u nekoliko značajnih direktnih stranih investicija, kao što je recimo Fijat. Međutim, ostvarenje tog potencijala nije automatsko i može biti realizovano samo ako se vodi ispravna ekonomska politika", navodi on.
Tokom proteklog aranžmana, kaže Lisovolik, je postignut određeni, istina ograničen, napredak, ali trebalo je da se uradi mnogo više. "Kada se sve sabere, urađeno je mnogo korisnih stvari, ali ostaje još dosta posla", navodi on.
