Izvor: B92, Tanjug, 24.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: EU da poveća pomoć privredi
Pariz/Vašington -- Glavni ekonomista MMF-a Olivije Blanšar pozvao je vlade u Evropi da povećaju izdatke za programe podrške privredi svojih zemalja, ako to bude potrebno.
Blanšar je pozvao pre svega Nemačku da tokom predstojećih meseci poveća izdvajanja, kako to i traže neki evropski partneri, na primer Francuska.
"Naredni meseci će biti veoma loši. Moramo da zaustavimo pad poverenja, da obezbedimo stimulacije i, ako to bude neizbežno, da nadomestimo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << privatnu tražnju, ukoliko želimo da sprečimo da se sadašnja recesija pretvori u veliku privrednu krizu", izjavio je Blanšar.
On je dodao da MMF ocenjuje da je za fiskalne stimulacije potrebno obezbediti dva procenta ukupnog bruto domaćeg proizvoda, upozoravajući da je moguće da će biti potrebno izdvojiti i više od toga.
Ukoliko okolnosti to budu zahtevale, države moraju biti pripremljene na to da daju tri procenta, ili još više, rekao je glavni ekonomista MMF-a dodajući da već sada treba razmišljati o tome "jer nije lako efektivno iskoristiti tako ogromne sume novca".
I direktor MMF-a Dominik Štros-Kan je ovih dana izjavio da će vlade u najrazvijenim, ali i drugim zemljama širom sveta morati, tokom narednog perioda, da potroše još novca za podsticanje privrednog rasta.
On je ocenio da za prevladavanje globalne privredne krize treba uložiti još 1,3 biliona dolara i istovremeno izrazio nezadovoljstvo dosad preduzetim merama za regulisanje krizne situacije.
Čelnik MMF -a smatra da, iako nije dobro da zemlje u sadašnjem kriznom razdoblju uvećavaju spoljne i unutrašnje dugove, recesija predstavlja veliki problem i stoga vlade treba da budu spremne na još veća ulaganja u pakete za stimulisanje privrednog rasta.
Neke evropske zemlje, pre svega Francuska, kritikuju Nemačku da nije spremna da obezbedi više za program stimulacije cele Evropske unije, koji bi trebalo da pomogne oživljavanju privrede pogodjene globalnom finansijskom krizom.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je, takođe, isključila mogućnost smanjivanja poreza, ali je suočena sa pritiskom konzervativaca, ukazuju svetske agencije. Ona je najavila da će nemačka vlada pripremiti za iduću godinu novi paket ekonomskih stimulacija, koji će se usredsrediti na infrastrukturne projekte, kao što su izgradnja škola i puteva. Nemački mediji su objavili da bi taj novi paket mogao da dostigne ukupnu vrednost od 20 do 40 milijardi evra.
Berlin je najavio da će u januaru razmotriti svoj program stimulacija i da će tek potom odlučiti da li je potrebno da poveća izdatke za te svrhe.
Glavni ekonomista MMF-a smatra da je najvažnija podrška aktivnosti i povećanju poverenja i da će narednih šest meseci biti odlučujuće.
Blanšar smatra da, ukoliko Nemačka ne bude u dovoljnoj meri učestvovala u tim stimulacijama, da će to dovesti do kolebanja i mnogih drugih zemalja, a da će posledice za Evropu biti katastrofalne.
On je, takođe, kritikovao i Britaniju za odluku da privremeno smanji porez na dodatu vrednost za 2,5 procenata, tvrdeći da ta mera neće značajnije uticati na ponašanje potrošača.
Za razliku od Engleza, nemački ministar finansija Per Štajnbrik isključuje mogućnost smanjivanja poreza. On je ocenio da smanjivanje poreza ili programi sa velikim izdacima na dug nisu pravi odgovor na finansijsku krizu.
Nije jasno da li smanjivanje poreza može značajno da podstakne potrošnju tokom recesije, kada se mnogi potrošači boje gubitka posla, istakao je Štajnbrik.
MMF Letoniji dao 1,7 milijardi evra
MMF je odobrio finansijsku pomoć Letoniji u iznosu od 1,68 milijardi evra (2,35 milijardi dolara), koja je deo spasonosnog finansijskog programa namenjenog toj baltičkoj državi vrednog ukupno 7,5 milijardi evra, u kome je Evropska unija učestvovala sa 3,1 milijardom evra.
Osim MMF-a i EU u pružanju finansijske pomoći Letoniji učestvovaće i Svetska banka i Evropska banka za obnovu i razvoj, a deo pomoći će obezbediti i skandinavske zemlje, Češka, Poljska i Estonija.
Letonija je dospela u teškoće zbog globalne finansijske krize koja je otkrila ranjivost privrede te baltičke zemlje, članice EU, ukazuju analitičari.
"Godine neodrživo visokog privrednog rasta i velikih deficita platnog bilansa vodile su ka finansijskoj i platežnoj krizi", navodi se u saopštenju MMF-a i ukazuje da će pomoć u okviru dogovorenog ekonomskog programa omogućiti Letoniji da održi čvrst kurs domaće valute u odnosu na evro, da stabilizuje finansijski sektor i obnovi poverenje štediša.
Letonija je druga članska zemlja Unije, posle Mađarske, koja je u sadašnjoj krizi dobila spoljnu pomoć. MMF je toj zemlji prošlog meseca odobrio pomoć od 15,7 milijardi dolara.
Ta baltička zemlja je upala u recesiju tako da je njena vlada morala da preuzme drugu najveću domaću banku "Pareks" (Parex Bank) koja je postala žrtva masovnog povlačenja štednih uloga.
Upozorenje glavnog ekonomiste MMF-a
Izvor: EMportal, 24.Dec.2008
Vlade u svetu bi trebalo da povećaju rashodne budžetske bilanse upravljene na programe ekonomskih podsticaja ako to od njih zahtevaju sadašnje okolnosti, saopštio je u juče objavljenom komentaru glavni ekonomista Međunarodnog moetarnog fonda Olivije Blanšar.
