Izvor: B92, 10.Nov.2009, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: Deficit će zavisiti od reformi
Beograd -- Budžetski deficit od 4-4,5% BDP-a relativno je visok za Srbiju, a njegovo smanjenje zavisiće od sprovođenja reformi, kaže predstavnik MMF-a Bogdan Lisovolik.
"Ovde je mogućnost smanjenja budžetskog deficita u direktnoj zavisnosti od toga kakav će biti uspeh reformi u sektoru javne potrošnje. Iskustvo pokazuje da dobro dizajnirane reforme rashoda mogu doneti trajnu korist i pobošljšanje efikasnosti. Ali, oni generalno ne mogu imati brze efekte i zahtevaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << hrabrost i strpljenje", ocenio je Lisovolik.
Prema njegovim rečima dogovoreni budžetski deficiti od 4,5 i četiri odsto bruto društvenog proizvoda za 2009. i 2010. godinu odražavaju strategiju srpskih vlasti orijentisanu na potrošnju.
"Projektovanim deficitom za narednu godinu od četiri odsto BDP, napravljen je razuman kompromis između podrške još slabog ekonomskog oporavka Srbije i održavanje nivoa deficita pod kontrolom. Biće više prostora i za državne investicije".
MMF očekuje da će do 2011. godine ekonomski rast u Srbiji buti do tri odsto BDP.
"Pod tim uslovima, fiskalno prilagođavanje je mnogo korisnije od fiskalnih podsticaja. U stvari, iskustva širom sveta su nas naučila da jake javne finansije i niski deficiti predstavljaju važan preduslov stabilnog ekonomskog razvoja.", kaže Lisolovik.
Lisolovik navodi da će se u okviru reformi državnih preduzeća u Srbii, masa plata u najvećim javnim preduzećima pratiti i održavati na istom nivou, u skladu sa onim što važi i za državne službenike.
"Ova mera biće proširena i na manje državne firme, poput lokalnih komunalnih preduzeća. Posmatraćemo, takođe, velike državne kompanije pojedinačno i u tom smislu pronalaziti načine za rešavanje njihovih problema, kroz privatizaciju, restruktuiranje ili na druge načine. Nastojaćemo i da poboljšamo način izveštavanja o finansijskoj poziciji ovih kompanija", kaže Lisolovik.
On ocenjuje da reforme poreskog sistema ne moraju nužno da znače povećanje poreza, već da ima prostora za ukidanje nekih oslobađanja od plaćanja PDV, poreza na dobit i drugih poreza.
"Naravno, i u ovome treba biti socijalno osetljiv i zadržati uobičajene olakšice (koje su na snazi i u većini zemalja EU), poput niže stope PDV na hranu. Misija, ovoga puta, nije diskutovala bilo kakvo povećanje poreza, uključujući i ove za bogatije slojeve. Takva povećanja mogu se razumeti u socijalnom smislu, ali ona obično nisu efektna, jer postoji veliki rizik od povećanja poreskih utaja i s obzirom na to da su stope poreza na dohodak u mnogim zemljama u regionu niske".
Predstavnik MMF-a u Srbiji kaže da će ekonomske politike, pa i Srbije u 2011. godini nastaviti da se suočavaju sa izazovima.
"Neki od njih će biti umanjeni, ako reforme javnog sektora nastave da se sprovode kako je planirano. Na primer, dok reforma državne administracije ima samo ograničen efekat u narednoj godini, ušteda po osnovu ove mere će u 2011. godini biti značajnija. To je i argument za što brže pokretanje strukturnih reformi, kako bi bili sigurni da nakon perioda zamrzavanja zarada ne dođe do podrivanja fiskalne pozicije i celokupne privrede", kaže Lisovolik.
