Izvor: Blic, 13.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lupa za uplate preko 10.000 evra
Lupa za uplate preko 10.000 evra
BEOGRAD - Tokom septembra sve banke u Srbiji dobiće spisak indikatora na osnovu kojih će svakodnevno moći da izveštavaju Saveznu komisiju za sprečavanje pranja novca o sumnjivim transakcijama koje prelaze 10.000 evra ili 600.000 dinara. Kako u razgovoru za 'Blic' kaže Oliver Bogavac, predsednik ove komisije, sličan zadatak imaće i berze, berzanski posrednici, osiguravajuća društva, menjačnice, zalagaonice, kockarnice, kladionice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << agencije za promet nekretnina.
- Ne samo pojedinačne transakcije novca veće od 600.000 dinara, već i sve međusobno povezane transakcije čija ukupna suma prelazi pomenuti iznos biće predmet našeg razmatranja. Na osnovu spiska indikatora koji ćemo dostaviti svakoj banci, ali i svim ostalim obveznicima, moći će da se konstatuje da li je neki transfer novca sumnjiv ili ne - kaže Bogavac, ističući da će podaci u komisiju stizati svakodnevno.
Prema njegovim rečima, indikatori će biti sve ono što je neubičajeno za dotadašnje poslovanje klijenta, poput netipičnih promena na računima, uplata većih količina novca u domaćoj ili nekoj stranoj valuti koje svojom visinom odstupaju od pređašnjih uplata, ili nisu u skladu sa klijentovim prihodima i statusom, naročito ako uplata nije odgovarajuća za posao klijenta. Jedan od indikatora, kako Bogavac navodi, biće i aktiviranje do tada neaktivnih računa da bi se preko njih transferisala određena količina para, a zatim njihovo ponovno gašenje ili nekorišćenje.
- Komisija se neće baviti istragama ako se potvrdi naša sumnja u neku novčanu transakciju. Mi ćemo samo prikupljati i analizirati podatke koje budemo dobijali i distribuirati ih MUP-u, inspekcijama i nadležnim pravosudnim organima, a oni će u skladu sa svojim nadležnostima i odredbama koje predviđa Zakon o sprečavanju pranja novca preduzimati dalje korake - kaže Oliver Bogavac, napominjući da su zakonom predviđene sankcije za pranje novca kazne zatvora do osam godina, ali se prekršilac isto tako može kazniti i novčano jer je napravio privredni prestup.
U skladu sa iskustvima zapadnih zemalja, Bogavac kaže da, kako su se razvijali sve sofisticiraniji vidovi bezgotovinskog plaćanja, tako su rasle i mogućnosti da neko premesti nelegalno stečen novac u institucionalne tokove.
- U svetu se godišnje opere oko 1.600 milijardi dolara, od čega samo u SAD oko 600 milijardi. U razvijenim zemljama pranje novca se ne obavlja samo preko banaka, već se sve više koriste nebankarske institucije, poput hipotekarnih korporacija, firmi koje se bave odobravanjem potrošačkih kredita, lizingom, izdavanjem kreditnih i platnih kartica, menjačkim poslovima, jer se usluge ovih ustanova svakoga dana inoviraju. Mislim da će i kod nas sa rastom broja korisnika najrazličitijih platnih kartica biti dosta povoda za naše analize - dodaje Oliver Bogavac. P. Radojević
SRJ nije na 'crnoj listi'
Svake godine FATF, međudržavna organizacija specijalizovana za otkrivanje kanala pranja novca, izdaje liste nekooperativnih zemalja i teritorija.
- Našoj javnosti odranije je verovatno poznato da su tzv. poreski rajevi teritorije raznih ostrva, poput Maršalskih ili Devičanskih, ali i Nauru, Kolumbija i Venecuela. U bankama tih zemalja, prema nekim procenama, nalazi se čak oko 15 odsto svetskog društvenog proizvoda. Na crnoj listi FATF-a doskoro je bila i Mađarska. Naša zemlja nije na tom i sličnim spiskovima - kaže Bogavac. Već uočene prve sumnjive transakcije
- Novac koji potiče od trgovine drogama, oružjem, ljudima ili od prostitucije svakako će biti pod našom lupom. Obratićemo pažnju i na finansiranje terorizma. U dosadašnjih mesec dana rada komisije već su uočene neke sumnjive transakcije i prve konkretne rezultate javnost treba da očekuje u oktobru. U svakom slučaju mislim da ćemo imati pune ruke posla, posebno sa novcem koji potiče iz sive ekonomije i pokušajima da se on premesti u legalne tokove - smatra Oliver Bogavac.
