Izvor: Politika, 26.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luka plovi ka Krnjači
Selidba robnotehničkog pristaništa ucrtana je u Generalni plan Beograda do 2021. godine, ali taj isti planski akt tretira plac sadašnje luke na Vilinim vodama kao privrednu zonu, što unosi zabunu
Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije u kojem je navedeno da je kupovinom Luke Beograd stvoren monopol nad slobodnim gradskim građevinskim zemljištem u centru grada, aktuelizovao je i temu opravdanosti izmeštanja robnotehničkog pristaništa. Njegova selidba je ucrtana u Generalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << plan Beograda do 2021. godine, ali taj isti planski akt tretira plac sadašnje luke na Vilinim vodama kao privrednu zonu, što unosi priličnu zabunu.
Izmeštanje luke predviđeno je i prethodnim generalnim planom, kaže Đorđe Bobić, gradski arhitekta, a novi „planski ustav Beograda” iz 2003. godine je tu odluku samo potvrdio.
– Tačno je da je pojas uz desnu obalu Dunava ostao privredna zona, ali pre nego što je luka prodata, pokrenuta je inicijativa za izmenu plana, odnosno promenu namene zemljišta. Izmene se odnose na prostor od marine Dorćol do Ade Huje, uključujući zemljište koje pripada Luci Beograd. Program plana je sačinjen, ali je skupštinska procedura usvajanja prilično duga. Gradu je u interesu da 500 hektara priobalnog pojasa preimenuje u poslovno-stambenu zonu, jer će od zakupa zemljišta prihodovati 200 evra po metru kvadratnom. Osim toga, otvara se prostor za gradnju 700. 000 kvadrata stambenih i poslovnih jedinica–tvrdi Đorđe Bobić.
Izmeštanje Luke Beograd na levu obalu Dunava, u zonu Krnjače, prema njegovom mišljenju je nužno, jer centar grada treba zaštititi od teretnjaka koji trenutno opterećuju Bulevar despota Stefana i okolne ulice. Pristanište na Dorćolu, kaže, ima mogućnost da primi robu koja stiže, ali je problem kako i kuda je transportovati dalje, s obzirom na to da je loše povezano sa magistralnim putevima. I najzad, postojeća luka, dodaje, nema mogućnost širenja.
Austrijska firma „Tina”, specijalizovana za planiranje međunarodnog strateškog transporta u srednjoj i istočnoj Evropi, trebalo bi da do aprila završi studiju opravdanosti izgradnje nove luke. Njen posao je da utvrdi ekonomske i tehničke aspekte ove investicije, kao i da proceni u kom roku bi se uloženi novac vratio.
Dosadašnje analize, koje su pre nekoliko meseci predstavljene javnosti, pokazuju da bi novo robnoteretno pristanište, uključujući i industrijsku zonu, trebalo da zauzme površinu od najmanje 434 hektara, što je dvaput više od postojeće Luke Beograd (250 hektara). Nova luka, kako je objasnio Mihael Švarc, direktor projekta, treba da bude tromodalno čvorište koje povezuje unutrašnji plovni put sa železnicom i putnom mrežom. Okončanje gradnje ne bi trebalo očekivati pre 2030. godine, što znači da do tada luka na Vilinim vodama neće menjati adresu.
Još nije poznato da li će se grad i republika zajedničkim snagama upustiti u finansiranje ili će taj posao možda ponuditi koncesionaru. Prema procenama ovdašnjih stručnjaka izgradnja nove luke će koštati najmanje dve milijarde evra.
Međutim, Mihailo Maletin, profesor Građevinskog fakulteta, smatra da je taj trošak bespotreban, jer već imamo luku u Pančevu (udaljenu 10 kilometara), koja bi mogla da preuzme utovar i istovar masivne robe, dok bi postojeća preuzela ulogu putničke luke. Osim toga, u dorćolskom pristaništu bi mogla da se skladišti i neka finija roba, a deo kapaciteta bi mogao da promeni namenu i pretvori se u rezidencijalnu zonu. Nigde u svetu se bez velike nužde ne premeštaju luke, jer je to, kako kaže skup i dugotrajan posao.
Osim toga, nameće se pitanje da li će buduća rekreativna zona – Ada Huja izgubiti na reprezentativnosti, kada se preko puta nje nacrta teretno pristanište. A i potencijalno stambeno-poslovno naselje na levoj obali Dunava, takozvani treći Beograd, u startu pomalo gubi na vrednosti.
M. Avakumović
[objavljeno: 27.02.2008.]
