Izvor: B92, 29.Nov.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Luka plaća zemljište pre gradnje
Beograd -- Pre nego što počne gradnju stambeno-poslovnog kompleksa između marine Dorćol i Pančevačkog mosta preduzeće "Luka Beograd" mora da plati naknadu.
Na to ga obavezuje novi zakon o planiranju i izgradnji koji omogućava da se pravo korišćenja zemljišta na parcelama čija je namena usvajanjem izmena Generalnog plana (GP) promenjena iz privredne zone u gradski centar konvertuje u pravo privatne svojine plaćanjem razlike između tržišne cene i iznosa kojim su >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << novi vlasnici preduzeća "Luka Beograd" pazarili pravo korišćenja.
Koliko novca će preduzeće morati da izdvoji zasad nije poznato jer Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja još nije donelo pravilnik kojim će to biti regulisano.
Hoće li iskoristiti tu mogućnost i upustiti se u realizaciju „grada na vodi”, projekta koji predviđa ukupno 2,5 miliona kvadratnih metara na desnoj obali Dunava, u „Luci Beograd” tvrde da još nisu doneli konačnu odluku.
„Mi smo spremni za gradnju prve faze ’grada na vodi’ i planiramo da započnemo radove posle stabilizovanja prilika na tržištu nekretnina. Pre toga treba da se plati i naknada za konverziju koja u drugim zemljama ne postoji. Ne znamo da li ćemo iskoristiti tu zakonsku mogućnost, jer ako cena bude visoka uz ionako previsoke naknade za građevinsko zemljište, ne samo mi nego niko neće imati interesa da gradi. To znači da ćemo započeti realizaciju projekta jedino ako budemo imali ekonomski interes", objašnjava Tijana Munišić, direktorka sektora za PR i komunikacije „Luke Beograd”.
Transformacija zaleđa dunavskog priobalja u blizini luke, 85 hektara od marine Dorćol do Višnjičke ulice, iz pretežno industrijske zone u gradski centar (poslovanje, stanovanje, zabava, rekreacija, trgovina), izazvala je brojne polemike ne samo u gradskom parlamentu gde su odbornici izglasali izmene i dopune GP već i u javnosti.
Predstavnici opozicije optužili su gradsku vlast da je izmenama GP omogućila Miroslavu Miškoviću, vlasniku kompanije Delta, da na lokaciji luke gradi stanove i pitali gde će biti premeštena postojeća luka i ko će to da plati.
U javnosti je postavljano pitanje da li izrada plana detaljne regulacije koji će obuhvatiti urbane blokove Dorćola šteti gradu budući da spor između njega i „Luke Beograd” oko prava korišćenja oko 200 hektara ni posle tri godine nije okončan.
Odnosno, zar nije najpre trebalo sačekati da se reše imovinskopravni problemi, a zatim menjati namenu zemljišta koje bi moglo da bude „zlatna koka” Beograda? Ovakve sumnje delimično su rešili urbanisti.
„Deo teritorije beogradske luke i delovi koji su povezani za lučku delatnost ostaju privredna zona, a njihova transformacija planirana je za kasnije i zavisi od odluka grada i republike”, izričiti su krojači poslednjih izmena „planskog ustava” Beograda.
Činjenica da beogradska luka ostaje na sadašnjoj lokaciji ne isključuje mogućnost, kaže Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda, da hektare koji nisu funkcionalno vezani za lučku delatnost ne treba prenameniti u sadržaje različite od industrije i skladišta.
„Generalni plan 2003. godine nagovestio je izmeštanje luke iz centra, a na mapi su bile označene tri lokacije: sadašnja, u Krnjači i u blizini Vinče. Poslednje izmene ostavile su mogućnost da tu ulogu preuzme neka od postojećih stanica za utovar i istovar robe u regionu Beograda", objašnjava Gligorijevićeva.
Odluka o izmenama planskog dokumenta, naglašava Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac, ne zadire u imovinskopravne odnose na zemljištu niti ona ima uticaj na zahtev za uknjižbu grada. On podseća da je grad poslednjom odlukom suda upisan kao korisnik 117 hektara i priprema se da to učini za još 74 hektara.
„Pozicija grada, kao nosioca prava korišćenja (svojine) na zemljištu na području luke Beograd nije ni na koji način ugrožena izmenama GP. Zato što on samo reguliše za šta se zemljište može koristiti, ali ne i čije je. Postupci koje smo pokrenuli, i od kojih nećemo odustati, ali i nova zakonska regulativa, u značajnoj meri onemogućavaju zloupotrebe gradske imovine. Izmene GP nisu u suprotnosti sa našim dosadašnjim aktivnostima", napominje Sekulić.
On dodaje da gradski budžet neće biti oštećen zato što će se 50 odsto novca ostvarenog po osnovu konverzije prava korišćenja u pravo svojine sliti u gradsku kasu, a druga polovina u fond za restituciju.
„Ovakvim ishodom imovinskopravni interesi grada biće zaštićeni bez obzira na ishod postupka za uknjižbu koji se vodi pred Okružnim sudom u Beogradu i bez obzira na promene Generalnog plana Beograda 2021. godine", izričit je Sekulić.
