Izvor: Politika, 20.Maj.2015, 08:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lučke takse globe izvoznike kukuruza
Srbija i ove godine beleži rekordan izvoz te žitarice, ali novi namet države može da ugrozi posao vredniji od 300 miliona evra
Izvozom kukuruza Srbija je postigla još jedan rekord. Od oktobra prošle godine, kada počinje da se računa ekonomska godina, izvezeno je 2,3 miliona tona kukuruza. Prihod oko 300 miliona evra. Do nove berbe mogli bismo na stranom tržištu da prodamo i sva tri miliona tona te žitarice, očekuju u udruženju „Žita Srbije”.
Na lepe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rezultate, međutim, nadvila se senka, jer je država uvela naknadu za izvoz robe domaćeg porekla rekama. Između ostalog i na izvoz žitarica i uljarica. Vlada je uvela taj namet početkom aprila kako bi se izdržavala novoformirana Agencija za upravljanje lukama pri Ministarstvu saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, jer njeno finansiranje nije predviđeno budžetom. Valjda joj se zato ne može prigovoriti na formiranju još jedne agencije.
Vukosav Saković, direktor udruženja „Žita Srbije” podseća da mi više od 80 odsto žitarica i uljarica prevozimo rečnim putem.
– Taksa je počela da se naplaćuje od 10. aprila ove godine i već nam je u aprilu izvoz procentualno pao za oko 10 odsto. Postoji opravdan strah da će se, ukoliko ta globa ostane i dalje, uticati na izvoz i da će se eksport smanjivati iz meseca u mesec, upozorava Saković.
On dodaje da je ovakav namet presedan, jer države donose mere koje stimulišu prodaju domaće robe na stranim tržištima, a ne obrnuto, da taj izvoz destimulišu. Niko ne otežava i ne ograničava izvoz proizvoda kog ima mnogo više nego što mu je potrebno, već je poznato da se ta ograničenja uvode onda kada hoće da se zaštiti domaće tržište.
– Uvedene su tri takse i to jedna koju plaća vlasnik robe, a druge dve brodar, prevoznik. Kako on svoju uslugu naplaćuje od izvoznika jasno je da sve tri takse na kraju plati vlasnik robe. Prosečna izvozna provizija trenutno je oko 1,5 evra po toni, a same takse iznose 0,3 evra po toni. Jasno je da to nije puno onome ko taksu naplaćuje, ali naš izvoz postaje manje konkurentan u odnosu na Mađare, Rumune. Dodatno, cena kukuruza je bila nešto niža od uobičajenih, a postizali smo prosečnih 140 evra po toni – kaže Saković.
On podseća da izvoznici, pored te takse plaćaju i svoje komercijalne obaveze prema lukama i da se zato ne može prihvatiti tumačenje da se i u drugim zemljama plaća naknada, jer se u našem slučaju radi o porezu.
– Mi kao privrednici ne možemo da razumemo te takse, jer deklarativno svi se zalažu za smanjenje i rasterećenje privrede, a onda se uvode takse koje nisu poznate ni u našoj ni u međunarodnoj trgovini. Mi smo tražili od vlade da se ove takse stave van snage i da se vratimo na normalan trgovinski odnos i poslovanje, kaže Saković.On je upozorio i na jedan problem koji trenutno nije vidljiv, a može izazvati nevolje na jesen. Naime, cena pristupa gasovodu za sušare povećana je za 500 odsto, što može dovesti do zatvaranja određenog broja sušara, koje su i inače na ivici rentabilnosti, i negativno uticati na cenu i kvalitet poljoprivrednih proizvoda.„Ako bi se desilo da zbog ovakvog velikog poskupljenja ne dođe do sušenja žitarica, priča sa toksinima bi mogla da se ponovi”, upozorio je Saković, zaključivši da iz pomenutih razloga, sušare treba izuzeti iz takvog načina naplate prava na korišćenje gasa.
-----------------------------------------------------------------------
Ministarstvo: Naknade nisu novo opterećenje
U Ministarstvu sabraćaja i građevinarstva kažu da nema govora o uvođenju novih naknada, niti da ove naknade predstavljaju novo fiskalno opterećenje.
– Izvoznici žita, kao krcatelji robe, plaćali su lučku naknadu za upotrebu obale i lučku naknada za pristajanje i pre 2010. godine, ali privatnim lučkim operaterima, dok po Zakonu o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, iste naknade plaćaju se Republici Srbiji, odnosno Agenciji za upravljanje lukama. Napominjemo da je definisanju iznosa lučkih naknada prethodila uporedna analiza naknada u dunavskim lukama i da je Odlukom o visini i načinu plaćanja lučkih i pristanišnih naknada utvrđen iznos koji je najniži u Evropi – navode u ovom ministarstvu.
Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, dodaju, kojim su luke definisane kao dobra u opštoj upotrebi, napravljeno je jasno razgraničenje između lučkih taksi, koje su prihod lučkih operatera, i lučkih naknada koje su prihod države, odnosno Agencije za upravljanje lukama i koje se koriste za izgradnju i unapređenje lučke infrastrukture. Na taj način se omogućava održivo finansiranje lučke infrastrukture, a time i njihovo korišćenje svih zainteresovanih privrednih subjekata.
– U razgovorima sa predstavnicima Udruženja žitara jasno je ukazano da su svi učesnici na tržištu ravnopravni, te da bi predstavljalo povredu načela tržišne ravnopravnosti ukoliko bi oni bili oslobođeni obaveze plaćanja ovih naknada. Ukazujemo da je Odlukom o visini i načinu plaćanja lučkih i pristanišnih naknada propisan preferencijalni položaj robe koja je namenjena za izvoz, te se za istu plaćaju umanjeni iznosi lučkih naknada, koji su inače najniži u Evropi. Budući da su lučke naknade postojale i ranije, nisu opravdane tvrdnje da one predstavljaju razlog za poskupljenje izvoza. Pri tome, ostavljamo mogućnost da do podizanja ukupne cene usluge korišćenja luke dođe samo u slučaju ako lučki operateri povećaju iznose lučkih taksi, što je izvan mogućnosti kontrole države s obzirom da lučki operateri određuju visinu lučkih taksi slobodno prema uslovima na tržištu – kažu u Ministarstvu.
