Izvor: B92, 20.Jul.2009, 17:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loše sprovedeni stečajevi u Srbiji
Beograd -- Srbija se ubraja u zemlje sa izrazito neefikasnim stečajnim postupcima, pokazuju istraživanja Svetske banke.
U proseku traju skoro tri godine, a i stepen naplate je izuzetno nizak. Ali, biti stečajni upravnik je unosan posao. Kako važeći zakon nije precizno razradio sistem kontrole stečajnih upravnika, često se dešavalo da stečaj vode osobe koje nisu imale potrebne kvalifikacije.
Zato su predstavnici vlasti sačinili nov predlog zakona o stečaju koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bi do kraja ovog meseca trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri.
Najveća potvrđena suma koju je dobio jedan stečajni upravnik za stečaj firme u Srbiji je 300.000 evra, iako je firma otišla u bankrotstvo.
Nezvanično, u javnosti se pominje 990 000 evra, koliko je isplaćeno za vođenje stečaja u jednoj subotičkoj firmi.
Da kvalitet stečajnih upravnika nije bio na nivou dokaz je i to što i pored takvih honorara Srbija poznaje pojam "stečajna mafija".
"Ako hoćemo da gradimo profesiju mi je moramo i kvalitetno naplatiti. Jer, ako je ne naplatimo stečajni upravnici će se snalaziti, kao što se i do sada radilo na raznorazne načine”, kaže direktorka Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Vesna Gaćeša.
"Da li će se uzimati iz stečajne mase - time razvijamo korupciju, time taj lanac nikako da prekinemo”, navodi ona.
Predstavnici vlasti i esnafa, dakle, tvrde da će lanac korupcije biti prekinut i donošenjem novog zakona o stečajnom postupku.
Po tom zakonu, stečajni upravnik neće moći da bude onaj za koga postoji i najmanja sumnja da je ikada učestvovao u nekim malverzacijama.
Čak i ako to ne bude dokazano, agencija za licenciranje neće biti u obavezi da mu izda licencu za rad.
Ali, na pitanje zašto se to radi tek posle 1.300 firmi u kojima je sproveden stečajni postupak nema preciznog odgovora.
"Krivca ne treba tražiti na jednom mestu. Vrlo je važan razlog zašto stečajevi u Srbiji, još niz godina, ne mogu da budu efikasni kao u Nemačkoj, Engleskoj. Ne može zato što ovde sveukupna situacija nije tako uređena kao što je tamo, ovde su imovinsko-pravni odnosi potpuno neuređeni”, kaže savetnik u Ministarstvu ekonomije Luka Andrić.
"Imate društva koja su propadala godinama, gde onda posle svih rokova ulaze stečajni upravnici koji onda treba da razreše stvari koje nisu razrešili godinama”, navodi on.
Dok se stvari ne razreše, najveći gubitnici su radnici koji su nekada radili u tim firmama.
Ako se zna da je reorganizovano samo 44 preduzeća od ukupno 1.300, koliko ih je bilo u stečajnom postupku, a sva ostala su otišla u bankrotstvo, to najbolje pokazuje kako su stečajni postupci vođeni do sada.
"Stečajni postupci u Srbiji prethodnih godina bili su loši, prvenstveno zato što su bili dugotrajni. Drugo, nisu rešavali osnovnu suštinu, ne samo da se ide u likvidaciju, nego i da se reše problemi, da se namire potraživanja prema poveriocima, a po meni bi najveći poverioci trebali da budu radnici koji su tu radili”, smatra Dragica Mišljenović iz sindikata "Nezavisnost".
Od novog zakona očekuje se da skrati trajanje stečaja, troškove postupka učini razumnijim i nižim, kao i da stepen namirenja poverilaca bude bolji nego što je sada.
Međutim, bez stalne kontrole neće biti očekivanih rezultata, tvrde poznavaoci ove oblasti.
Kada bi od sada svakoga dana bilo završeno 10 stečajeva, godinu dana bi bilo malo da bi se završili svi.
