Izvor: B92, 09.Okt.2011, 04:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loš ugled kompanije ruši poslovanje
Beograd -- Potrošači osim kvaliteta samih proizvoda veoma vode računa i o ugledu kompanije koja ih proizvodi. Polovina ne bi kupovala robu od firmi koje su na lošem glasu.
Imidž preduzeća skoro da je podjednako važan kao i sami proizvodi, jer čak 55 odsto potrošača u Srbiji ne bi kupovalo robu od kompanija za koje smatraju da se loše odnose prema sopstvenim radnicima i životnoj sredini.
Prema istraživanju koje je prošle godine sproveo Sinovejt u saradnji sa Smart >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kolektivom, čak trećina potrošača uvek obraća pažnju na ugled kompanije čije proizvode namerava da kupi. Zato se ovim pitanjem, konačno, pozabavila i država i u to ime usvojila Strategiju za društveno odgovorno poslovanje, kojom želi da jasnim zakonima i standardima poslovanje svih preduzeća u Srbiji "podigne na viši nivo", i to najkasnije do 2015. godine.
VLADA NA PRVOM MESTU
Na pitanje ko je najodgovorniji za opšte dobro društva, čak 96 ispitanika je prst usmerilo na Vladu Republike Srbije. S druge strane, 55 odsto ih je reklo da u nju ipak - nema poverenja.
U Ministarstvu rada i socijalne politike kažu da sindikati ukazuju da veliki broj privatizovanih kompanija ne ispunjava obaveze iz kupoprodajnih ugovora, da značajan broj poslodavaca ne isplaćuje redovno plate pa mesečno, u proseku, 100.000 zaposlenih ne prima ni dinara, a pravi je fijasko i u naplati doprinosa.
"Uz sve to, ni oblast zaštite na radu nije dovoljno uređena, pa znatan broj preduzeća nema još Akt o proceni rizika, iako je to zakonska obaveza. A to je daleko od društveno odgovornog poslovanja", navode oni.
U Ministarstvu dodaju i da je ovaj zadatak deo procesa priključivanja naše zemlje Evropskoj uniji. Ipak, ne čini se kao da se mnogo odmaklo u toj nameri.
"Kada se postavi pitanje odgovornosti, ispitanici su pokazali da najmanje poverenja imaju u državnu upravu, odnosno u Skupštinu, lokalnu vlast i republičku Vladu. Više od polovine ih, bez obzira na starost i stepen obrazovanja, smatra da ove institucije ne rade u interesu zajednice. Međutim, ni kompanije ni civilni sektor po ovom pitanju nisu mnogo bolje ocenjeni, pošto je između 40 i 50 odsto ispitanih izrazilo nepoverenje i u ove aktere društvenog života", objašnjava Neda Stanković iz Smart kolektiva.
Ona kaže da "kada je u pitanju odgovornost poslovnog sektora, samo 11 odsto ispitanika moglo je da navede bar jednu kompaniju koja primenjuje društveno odgovorno poslovanje. Uglavnom su navođeni Delta Holding, Holcim, Koka-Kola, Hemofarm, Telekom..."
ŠTA JE ODGOVORNO POSLOVANJE
- Obuhvata poštovanje zakonskih obaveza: porez, zdravlje i bezbednost, prava radnika, prava potrošača, regulativa u oblasti životne sredine
- Uključuje umanjivanje ili eliminisanje negativnih efekata poslovanja po društvo i upravljanje rizikom, bez obzira da li je reč o povredama na radu ili zagađenju prirode
- Uvećava pozitivne efekte poslovanja kroz inovacije, investicije i partnerstva usmerena ka društvenom dobru i dobru po životnu sredinu, na primer, otvaranje radnih mesta, društveni i ekonomski razvoj, rešavanje konflikta...
Prema njenim rečima, za građane Srbije najvažnije teme su i dalje uslovi rada i zapošljavanje, odnosno zaštita zdravlja i bezbednosti radnika, obezbeđenje sigurnih radnih mesta i zaštita životne sredine.
"Kada je u pitanju stanje u različitim oblastima u vezi sa društveno odgovornim poslovanjem, prema proceni ispitanika najveći problem u našoj zemlji predstavljaju korupcija i obezbeđenje sigurnih radnih mesta, a tek potom zaštita životne sredine i filantropske aktivnosti", dodaje Stankovićeva.
A da bi se uopšte promenila ova praksa sve su veći ujedinjeni napori različitih partnera.
"Mala i srednja preduzeća mogu, uvidom u primere dobre prakse, da nauče kako mogu da povećaju prodaju privlačenjem klijenata sa većom društvenom i ekološkom svešću, kako da unaprede kvalitet proizvoda i usluga, smanje troškove efikasnijom upotrebom resursa, privuku i zadrže najbolje radnike, stvore poverenje i poboljšaju reputaciju", rekla je Ana Tomas, sekretar Globalnog dogovora u Srbiji.
Globalni dogovor je najmasovnija dobrovoljna organizacija posvećene društveno odgovornom poslovanju, koja u svetu okuplja čak 9.000 članica. Tomas je dodala da se samo kroz zajedničke programe mogu razmenjivati iskustva sa svih meridijana i učiti na dobrim primerima iz razvijenog sveta.
Stanovništvo u Srbiji i dalje pokazuje visok stepen nepoverenja u državne institucije, ali i u civilni sektor i preduzetnike. Tako čak 42 odsto ispitanika smatra da velike internacionalne kompanije uopšte ne rade u interesu našeg društva, a 49 odsto misli da to ne čine ni nevladine organizacije.
