Izvor: B92, 19.Apr.2009, 03:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loš kvalitet semena soje
Beograd -- Zbog lošeg kvaliteta semena soje od prošle godine, proizvođači semena zahtevaju da se spusti zakonski minimum klijavosti od 75 odsto biljaka.
Čak i ako se to odobri, zbog lošeg kvaliteta semena većina proizvođača će sejati merkatilnu soju koju su sami proizveli prošle godine. Srbija inače ne proizvodi dovoljno soje za svoje potrebe. Institut "Petar Drezgić" u Sremskoj Mitrovici pored Sombora jedini ima odgovarajuće opremljenu labarotriju za kontrolu semena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << po evropskim standardima.
Ove godine je kontrola semena soje pokazala najlošiju ikad zabeleženu klijavost semena.
"Dešavalo se, recimo, da kada ispitujemo partiju, ona je negde na prelazu, znači tu negde kod zakonskog minimuma – 75 posto. Ponovo kad ispitamo tu istu partiju, dobijamo da je negde 82-83 posto, treći put dobijamo oko 70 posto", navodi Vesna Uganjatov, rukovodilac kontrole semena.
"Znači, nešto u jednom delu prolazi, u drugom delu ne prolazi. Tako da su partije dosta heterogene, odnosno to je rezultat sazrevanja semena soje, odnosno soje i to kakvi su uslovi sazrevanja bili", objašnjava ona.
Razlog zbog kojeg je seme tako loše je najverovatnije kišovita jesen prošle godine koja je odložila sazrevanje semena.
Zbog toga na tržištu retko može da se nađe seme koje ispunjava zakonski minumum klijavosti od 75 odsto, pa su domaći proizvođači zatražili da se minum ove godine spusti na 70 odsto jer inače, neće biti dovoljno sertifikovanog semena za sve planirane površine pod sojom.
"Prošla godina je karakteristična bila što se tiče soje, jer je žetva bila prekidana kišom", kaže Dragica Janković, rukovodilac fitosanitarne labaratorije instituta "Petar Drezgić".
"I to se odrazilo i na zdravstveno stanje soje , a odrazilo se i na kvalitet. Što zemlju naravno sada zabrinjava, jer nećemo imati dovoljno semenske proizvodnje soje i ideja nekih proizvođača je da se malo skine taj kriterijum da bi mogli ljudi da poseju", objašnjava ona.
Međutim, ono što je intresatno je da je institut "Petar Drezgić" radio i ispitivanje soje koje nisu proizvele semenarske kuće već poljoprivrednici i da se ispostavilo da u velikom broju slučajeva takvo zrno ima čak i bolju klijavost.
Pošto je soja samooplodna biljka, odnosno seje se sorta, a ne hibrid, veliki broj poljoprivrednika će u nedostatku deklarisanog semena sejati, kako se u žargonu kaže "soju sa tavana".
Najveći problem je zdravstvena ispravnost ovakvog semena, pogotovo onog proizvedenog u Banatu zbog gljivice sklerocinije. Zbog toga stručnjaci apeluju na poljoprivrednike da pre setve makar ispitaju seme na bolest.
.jpg)
