Izvor: Blic, 09.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lobi igre oko NIS
U Beograd danas stiže prva postava „Gasproma", ruskog energetskog džina. Činjenica da delegaciju predvodi prvi čovek „Gasproma" Aleksej Miler, da sa njim stiže i direktor „Gaseksporta", ali moguće i direktor „Gasprom banke", te da će ih u odvojenim susretima primiti predsednik Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica i vicepremijer Božidar Đelić, koji je ujedno i predsednik vladine Komisije za restrukturiranje javnih preduzeća, ukazuje na to da bi polje tema >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << moglo biti daleko dublje od generalno ispostavljene najave interesovanja za energetski sektor Srbije.
Okosnica za srpsku stranu biće, naravno, da „Gasprom" prihvati da dobijemo krak panevropskog gasovoda. Isključivo pravo odluke kroz koju državu će proći taj krak „Južnog potoka" ima „Gasprom", a ukoliko dobijemo taj krak, to bi za našu zemlju značilo ne samo bolje snabdevanje već i dugoročno izuzetne investicione benefite.
Koliko god značajna po nas, ta tema uključivanja u gasovod „Južni potok" nije, kažu izvori „Blic", okosnica zbog koje je ovako visoka delegacija ove top ruske kompanije danas stigla u Beograd. Okosnica je vrlo konkretna, a sadržana je u aspiracijama ulaska u NIS i EPS. Ulazak u NIS podrazumeva preuzimanje vlasničkog udela, i to, kako se spekuliše, isključivo većinskog. Strategija privatizacije NIS još nije doneta - podeljene su unutar vladajuće koalicije opcije da li ići na prodaju u prvoj fazi samo manjinskog paketa sa većinskim pravom upravljanja, ili u cugu sa većinskim pravom upravljanja i većinski vlasnik - i ekipa „Gasproma" sada stiže da pojača ovu opciju za većinsko preuzimanje. Nadležni u Vladi Srbije ne žele, naravno, da se izjašnjavaju o tome da li je to tačno ili nije, ali činjenica da protokol sa temama za razgovor nije dostavljen medijima, govori da u tim glasinama, ipak, nešto ima.
Ministar za energetiku Aleksandar Popović je, inače, upravo u „Blicu" najavio brzo raspisivanje tendera za NIS, već u naredna dva i po meseca, ali je, istovremeno, predočio da još nema saglasja oko udela koji će biti iznet na prodaju. U kabinetu Božidara Đelića, koji je predsednik Komisije za restrukturiranje javnih preduzeća, i koja je, po proceduri, prva stepenica do usvajanja strategije na samoj sednici Vlade Srbije, rečeno nam je da nikakvih informacija o skorijem zasedanju te komisije nema.
Cinici bi rekli: možda će im sada „Gasprom" ažurirati tempo rada.
„Gaspromnjeft" je, inače, ogromna nafta kompanija, obuhvata nekadašnji „Sibirnjeft" i dolaskom takvog suvlasnika u NIS, Srbija bi bila sigurno na dobitku, ali nije svejedno, upozoravaju stručnjaci, da li će se prepustiti većinsko ili manjinsko suvlasništvo. Iskustva zemalja u okriženju su, naime, pokazala da je daleko isplativije ići na prodaju strateškom partneru samo manjinskog paketa, udela do 25 odsto akcija.
Kada je reč o EPS-u, tu je privatizacija još daleko, ali je blizu tender za strateškog partnera za održavanje postojećih i gradnju novih energetskih postrojenja. Svoje mesto tu bi mogla da nađe „Gasrpom banka" kao suinvestitor, a budući da takva iskustva imaju u okolnim zemljama. Ova banka je po veličini treća u centralnoj i istočnoj Evropi, a peta po kapitalu.
.jpg)
