Izvor: B92, 15.Maj.2011, 02:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljute rane krupnih biznismena
Beograd -- Najkrupniji biznis u Srbiji nije ostao imun na krizu. Zaduživanje kojem su pribegli da "spasu biznis" srpski privrednici platili su prodajom dela vlasništva.
Kod nas su se u firmi crvene lampice ugasile, jer smo gotovo prepolovili dug. Ovim rečima biznismen Zoran Drakulić opisao je trenutak kada je kompaniju izvukao iz krize. Na kraju 2009. godine, prema "Ekonomistovom" istraživanju Top 300, našao se na listi deset najzaduženijih krupnih kapitalista.
U međuvremenu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odlučio je da zaduženje smanji, umesto da ga poveća, ali se i odrekao i dobrog dela vlasništva u kompaniji.
"Bila je to racionalna odluka. Iz želje da sačuvam firmu, morao sam to da učinim. Jer, postojala je realna opasnost da se uđe u novi ciklus krize", opisuje Drakulić zašto je doneo takvu odluku.
Kad za nekoliko meseci bude objavljena lista Top 300, njegovi bilansi će sigurno izgledati zdravije nego lane, ali odricanje od većinskog vlasništva bila je cena koju je platio.
Ekonomista Milan Kovačević kaže da je svaka investicija špekulativna i da u toj činjenici nema ništa loše. On dodaje i to da pre krize veliki privrednici nisu mogli da ulažu u energetiku ili telekomunikacije, već uglavnom u nekretnine. Međutim, tu i leži uzrok problema mnogih, jer su cene tokom krize pale, a prinosi značajno smanjeni. "Svi koji su u većoj meri investirali tako što su se zaduživali sada su u krizi. Problem imaju i mali i veliki privrednici. Onaj ko je kupio jedno preduzeće, pa na bazi te imovine uzeo kredit da bi pazario drugu, pa treću firmu, e taj sad ima veliki problem. Međutim, ono što je olakšavajuća okolnost jeste što država najviše pomaže najvećima. Verujem da su subvencionisane kredite najviše i koristili krupni kapitalisti ", ocenjuje Kovačević.
Dugova se jednim delom rešio i Miroslav Mišković, vlasnik Delta holdinga, koji je kraj 2009. godine dočekao kao prvi na listi najzaduženijih krupnih kapitalista.Jer, pre nekoliko meseci za 900 miliona evra prodao je „Delta Maksi” belgijskom „Delezu”. Novac od transakcije je bar jednim delom iskoristio da smanji dugovanja koja su poslednjeg dana 2009. godine iznosila oko 900 miliona evra.
Dugovi su pretili da potope i poslovnu imperiju Đorđija Nicovića, vlasnika „Irva investicija”. Zbog krize, njegovi poslovni računi su poslednjih godina blokirani, a da bi izbegao bankrot Nicović je poveriocima dostavio plan reorganizacije koji podrazumeva da dugove vrati u narednih pet godina. Na spisku prvih deset lane su se našli i Viktorija grupa, Invej, Verano, Nibens, Farmakom, MK grupa i Rudnap. Prema anonimnom svedočenju jednog od tih kapitalista, situacija je sada u većini ovih preduzeća još gora.
Prema poslednjim podacima, ukupan dug privrede iznosi oko 20 milijardi evra. Ako je najvećima najteže, treba li svi učesnici u srpskom privrednom životu da se zabrinu zbog prilagođavanja vremenu posle krize i koga će najviše to da zaboli?
Na ovo pitanje, od različitih ekonomista čuju se i različiti odgovori. Prema mišljenju jednih, nesanica ovih biznismena ne treba da nas se tiče, jer nikakvu vajdu nismo ni imali od njihovog profita kad su se bogatili i zašto bi ih sad žalili. Pogotovo zbog njihovih gubitaka. Drugi, pak, ne misle tako.
Jer, ako je velikima ovoliko teško, onda to znači da je malima još teže. Samo što niko ne čuje. Zato smatraju da iz ovakve situacije niko neće izaći bez rana: ni privreda, ali ni bankarski sektor.
