Izvor: RTS, 07.Mar.2019, 08:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudska strana ljudskih resursa
Kako se oseća ejč-ar u trenutku dok preko puta njega sedi neko kome je dao otkaz i kome se tog dana srušio ceo svet. "Prvi put kad sam to uradio tri noći nisam spavao", otvoreno kaže Bojan Šćepanović, direktor agencije za obuku kadrova.
Kad Saša Popadić, jedan od junaka popularne serije "Bolji život", po preporuci druga Jataganca, dođe na razgovor za posao u firmu "Balkan promet", dočekuje ga >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << v. d. direktora Ciganović. Kad Saša prekorači prag firme, Ciganovića, koji je po opisu posla i referent kadrovske službe, obliva znoj.
Da je ova serija snimana danas, umesto pre skoro tri decenije, Ciganović bi bio ejč-ar. I ne bi se on tresao kad novajlija prekorači prag firme, već bi Ciganović bio strah i trepet.
Kadrovici ili zaposleni u službi ljudskih resursa. Tako se obično na srpski, sa engleskog, prevodi skraćenica Human Resources (HR).
Marina Mitić-Jekić, direktorka službe ljudskih resursa u kompaniji "Hemofarm", kaže da nije neki "fan engleskih skraćenica", ali za neke oblasti to podržava.
"Mi smo struka koja je mlada i koja je nasledila neke stvari iz zapadne kulture. Tako da nemam ništa protiv da zovemo to ejč-ar. Naravno, na srpskom to su ljudski resursi, a moja omiljena je makedonska. To su 'čovečki resursi'", kaže Mitić-Jekić.
Danas "čovečki resursi" stoje na ulaznim i izlaznim vratima svake firme.
Ali se, kako tvrde, njihov posao razlikuje od onoga što je u seriji "Bolji život" radio referent kadrovske službe Ciganović.
Kompanijski novogovor
Slobodan Velinov, direktor sektora ljuskih resursa "Forme ideale", kaže da je referent kadrovske službe u socijalizmu bio deo administracije.
"Završavao je jedan deo papirologije, koji se ticao bolovanja, ugovora o radu. To je bila služba koja je tehnički udarala pečat na sva dokumenta koja su morala da budu pečatirana", kaže Velinov.
Marina Mitić-Jekić kaže da danas ljudski resurski podrazumevaju mnogo više i kada je reč o odnosima sa zaposlenima, potencijalnim zaposlenima, regrutaciji, selekciji, oceni radnog učinka, talent-menadžmenta.
Čak i decu učimo da se iskrenost ceni. Ali na razgovoru za posao stvari, izgleda, ne treba uvek nazivati pravim imenom. Sa novim zanimanjem razvio se i kompanijski novogovor. Pa tako danas ejč-arovi savetuju da se na razgovoru za posao ne koristi reč problem, već izazov. Kao i da se ne kaže poteškoća, već situacija. Ipak, i ejč-arovi na intervjuu znaju da naprave kobne greške. Ali malo je onih koji će otvoreno priznati da su pogrešili.
Bojan Šćepanović, direktor agencije za obuku kadrova "Menadžment centar Beograd", opisuje svoje iskustvo iz 1998. godine.
"To je bio prvi put da sam ja vodio razgovor za posao. Direktno sam pitao koleginicu koja je imala 24 ili 25 godina – da li planira da rodi dete. Ona je rekla: 'Da. Zar je to neki problem? Šta bi vaša majka rekla na to?' Moram priznati, bio sam vrlo postiđen. Ana Drašković se zvala. Primio sam je kasnije i radila je. Bila je sjajna osoba", otvoreno kaže Šćepanović.
Postoji li lep način da se kaže "otpušten si"?
A šta tek kad na red dođe pitanje o plati? I kad ejč-ar kandidata pita kakvu zaradu očekuje. Šta je tu pravi odgovor? U ovom slučaju, skromnost nije uvek vrlina. Nizak iznos očekivane zarade može da navede na zaključak da ni sam kandidat ne ceni dovoljno svoj rad. Zašto bi ga onda cenio i poslodavac?
Slobodan Velinov kaže da tu obično postoje dve opcije.
"Neko za platu može da kaže niži iznos. I u početku ja više volim da neko dobije korektnu platu i da se pokazuje i da ima napredak, nego da odmah dobije fiksnu platu gornju i da posle toga nema napretka. Prosto je stvar neke motivacije u biznisu. Da ne gledam ljude koji su bili skromni ništa lošije od onoga koji je rekao višu platu. Prosto ne cenim kvalitet ljudi u odnosu na to koliku su platu tražili", tvrdi Velinov.
Kad dođe do razlaza, služba ljudskih resursa zahvaliće vam se na saradnji u ime poslodavca. Neki svedoče i da ih je na biro nezaposlenih ispratio osmeh ejč-ara i floskula da otkaz ne znači da su se jedna vrata zatvorila, već da se drugi prozor otvorio. Postoji li lep način da se kaže – optušten si?
Bojan Šćepanović tvrdi da postoji i da to radi Džordž Kluni u filmu "U vazduhu". U tom filmu on negoduje što uvode kompjuterski program za otpuštanje.
"Ovo što radimo je brutalno. Otkaz je uvek razoran za ljude, ali ja bar to radim na dostojanstven način", kaže Džordž Kluni u tom filmu.
Bojan Šćepanović kaže da to treba uraditi brzo, kratko, jednostavno, ljudski.
"Da tu osobu kad sretnete na ulici možete da se pozdravite s njom, iako nije baš prijatna situacija."
I vi ste kolega tim ljudima, vi ste u istoj kući, dodaje Slobodan Velinov.
"Da li će vam zbog toga biti prijatno? Sigurno neće i ono što mene interesuje jeste socio-ekonomska struktura zaposlenog. Šta je ono što on nosi u kući, koja je to problematika? Ako je on veliki stručnjak u svom poslu i može lako da nađe posao, možda je tehnički vama s ljudske strane lakše", kaže Velinov.
Ali epilog će opet biti isti. Otkaz je uvek otkaz. Kakvim god imenom ga zvali.
A kako se oseća ejč-ar u trenutku dok preko puta njega sedi neko kome se tog dana srušio ceo svet?
"Nije prijatno", odgovara Bojan Šćepanović.
"Kad sam prvi put osobi dao otkaz, imao sam 26 godina. Kolega je bio mlađi od mene godinu dana. Tri noći nisam mogao da spavam, zaista sam to preživljavao teško. Na kraju, kad sam mu dao otkaz, njemu je laknulo. On je već znao", prisetio se Šćepanović.
Marina Mitić-Jekić kaže da ne postoji način koji će proizvesti da se zaposleni posle takve informacije oseća dobro.
"Jer nikome od nas to nije prijatno da čuje, ali postoji način na koji ćete kao poslodavac ili predstavnik poslodavca ostati profesionalni i transparentni, a pre svega fer u kontekstu neke dalje podrške tom zaposlenom", kaže Mitić-Jekićeva.
Otkazi pljušte i preko Vajbera
Neki su otkaz dobijali i SMS-om. Ili, čak, Vajberom. Bojan Šćepanović kaže da je tako dobio šest ili sedam otkaza.
"Jednostavno, osoba se ne pojavi više na poslu. U početku mi je to bilo neobično, sad sam to prihvatio. Nikada nisam nikome preko Vajbera dao otkaz. Uvek ću sesti i direktno razgovarati. Otvoreno reći u lice, iako nije prijatno", tvrdi Šćepanović.
Ipak, u filmu "U vazduhu" Džordž Kluni ima i mlađu pripravnicu. Ona na kraju sama daje otkaz jer više ne može da podnese da drugima daje otkaze. Da, postoji ljudska strana ljuskih resursa. A otkaz je moguće dobiti na 100 načina. Još nije izmišljen bar jedan koji je ljudski.
.jpg)
