Izvor: Večernje novosti, 20.Jun.2015, 15:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubav pokvarena brakom

Betovenova "Krojcerova sonata", koju uživo, u istoimenoj predstavi u Madlenijanumu, izvode pijanistkinja Irina Dečermić i violinistkinja Sonja Kalajić, čini veliki deo doživljaja ponesenosti gledaoca vrhunskom umetnošću. Drugi, ravnopravni deo pažnje, pripada Žan Marku Baru, koji je, na engleskom jeziku, koncentrisano, svedeno, posvećeno izveo surovu Tolstojevu priču o ljubavi i ubistvu, tako monstruozno iskalkulisanom, da se na kraju čini i logičnim. Ovoga puta, predstava je vrlo originalno >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << tumačenje mnogo puta viđenog Tolstojevog teksta /do sada obično u formi monodrame/. Metodom istrage nad zločinom, reditelj Goran Šušljik daje šansu svima, Sofiji /Irina Dečermić/, Poznjecovu /Žan Mark Bar/, Truhačevskom /Sonja Kalajić/, pa i Betovenovoj muzici, da "priznaju" krivicu u katastrofi koja se dogodila, i objasne svoje motive. To je dalo šansu publici da uživa svim čulima i da, usput, propita i svoja moralna načela, naročito na kraju, kada se čuju i Puškinovi stihovi, koji, mistično, govore o prazničnom osećanju ništavila. Violinistkinja Sonja Kalajić, takođe i tango umetnica, dala je liku Truhačevskog, koji je tumačila, neočekivanu problematičnu karakternu osobinu. Odlično je podržala sumnju Poznjecova u Sofijinu vernost. Tango, kao ples ljubavi i smrti, savršeno je korespondirao sa uzvišenom Betovenovom muzikom. U tumačenju Žan Marka Bara, Poznjecov, koji vivisecira svoj bračni i ljubavni odnos sa Sofijom, bila je naglašena nota njegove opsesivnosti, veoma interesantno podvučena mentalitetom iz neslovenske kulture. Ta vrsta posrednosti, u kojoj glumac i predstavlja, i objašnjava, i reaguje, i posmatra, stvorila je utisak priče u priči, koncertnog izvođenja stvarnih osećanja, što, možda, neće biti slučaj, kada isti lik bude igrao Goran Šušljik, na našem jeziku. Najzad, stvarna zvezda ove sofisticirane muzičko dramske predstave je, svakako, Irina Dečermić. Kao dramatizator "Krojcerove sonate", uspela je da postigne finu meru pripovedanja, transponovanja druge umetnosti u dramsku i prave dramske radnje, koja čini pozorište živim. Veliki deo empatije publike za strašnu sudbinu Sofije, koju muž ubija iz opsesivne ljubomore, zbog njene ljubavi prema muzici i unutrašnje lepote, zasluga je same Irine Dečermić. Na engleskom jeziku, vrlo prostudirano, a emotivno uverljivo, ova multimedijalna umetnica je stvarno igrala na sceni. Njena Sofija je patila pred nama, i kada je govorila, i kada je pevala, a naročito dok je bila za svojim instrumentom, i dok smo iz njenih prstiju i duše polako shvatali pogubnu emociju Betovenove sonate. Izmeštajući "Krojcerovu sonatu" iz monodramske fakture, odvodeći je iz realizma u prostor metafizike neobjašnjivih partnerskih i umetničkih odnosa, Goran Šušljik je stvorio predstavu koja referiše i sa savremenim dramskim, psihološkim i socijalnim teorijama. Svestrano i uzbudljivo delo.

Nastavak na Večernje novosti...