Izvor: B92, 20.Nov.2011, 07:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lisovolik: Srbiju pogađa evro-kriza
Beograd -- Ekonomski rast u Evropi verovatno će dogodine stagnirati, što znači da će Srbiju biti pogođena takvim razvojem događaja jer dosta posluje s tamošnjim tržištem.
"Razvoj događaja u evrozoni - briga je i za nas", kaže Bogdan Lisovolik, šef Kancelarije MMF-a u Srbiji.
On kaže da su "tri najvažnija trgovinska partnera Srbije su Italija, Nemačka i Bosna i Hercegovina. Italija će očigledno biti u recesiji, a vaša zemlja je s njom povezana, ne samo preko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izvoznih kanala, već i bankarskog sektora i stranih investicija".
"Drugi bitni trgovinski partner je Nemačka, koja će imati pad privrednog rasta u odnosu na ovu godinu. Bosna i Hercegovina je u znatnoj meri povezana sa Evropom. Situacija nije ružičasta, ali za Srbiju za sada prognoziramo rast od 1,5 odsto u 2012. godini", navodi Lisovolik.
On napominje i da poreska reforma mora biti neutralna u odnosu na deficit budžeta. "Priprema se sistem nadzora i sankcionisanja svakog nenamenskog trošenja. Zakoni o budžetskom sistemu i javnom dugu imaju izvesna ograničenja, kada su u pitanju lokalne kase", upozorio je on, navodeći da minus u opštinskom budžetu ne može biti veći od 10 odsto.
Lisovolik upozorava i da postoje rizici da se ta prognoza ostvari, jer je ona zasnovana na stagnaciji oporavka u evrozoni i delimičnoj recesiji u Italiji.
"Ukoliko u evrozoni budu zabeležene negativne stope rasta, a recesija u Italiji bude dublja od očekivane – procena za Srbiju postaće previše optimistična. Pratićemo situaciju, analizirati šta se dešava. Važno je da kreatori ekonomske politike adekvatno reaguju i da fiskalna situacija bude pod kontrolom", kaže stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji.
Deficit budžeta u Srbiji sledeće godine treba da bude manji od 4,5 odsto, koliko dozvoljava zakon, u slučaju da je ekonomski rast niži od očekivanog, jer se javne finansije moraju držati pod kontrolom, kazao je Lisovolik.
On je rekao da je i nivo javnog duga u Srbiji veoma visok, tako da ćemo u slučaju da ekonomki rast bude manji od očekivanog, imati s jedne strane formulu koja predviđa povećanje deficita, a sa druge strane ograničenje o finansiranju i visini javnog duga.
Lisovolik, kada su u pitanju javna preduzeća, kaže da "ona uglavnom ne posluju profitabilno i nisu u stanju da uzmu kredit bez garancije države. Smanjenje garancija značilo bi bolju kontrolujavnog duga, a još jedna mogućnost je privatizacija".
