Izvor: B92, 13.Okt.2010, 20:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lisovolik: Rastu nenaplativi dugovi
Beograd -- Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Bogdan Lisovolik je upozorio da raste iznos nenaplativih potraživanja banaka u Srbiji.
On je dodao da se veliki deo tog duga odnosi na javna preduzeća.
"Porastu rizičnih kredita doprinosi i sporost pravosuđa u primeni propisa o stečaju i naplati dugova", rekao je Lisovolik. Banke, prema njegovoj oceni, uspevaju da dobro posluju i u uslovima rasta rizičnih potraživanja jer imaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << visok nivo zaštite.
Lisovolik je preporučio Vladi Srbije da priprema strategiju izlaska iz subvencionisanih kredita, koji su u velikoj meri uticali na porast ukupnih kredita u vreme ekonomske krize. Očekivanja predstavnika MMF-a u Srbiji su da će u zemlji biti održana makroekonomska stabilnost i inflacija u predviđenim okvirima.
Krediti kao droga
Direktor za finansijske institucije centrale Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Londonu Fransis Malige kaže da je „sadašnji broj banaka u Srbiji, u odnosu na stanje u privredi, prevelik" i preporučio da se smanjuje broj subvencionisanih kredita jer se privreda na njih "navikava kao na drogu".
"Privredni rast ubuduće bi morao da se zasniva na izvozu, što znači da privreda treba da povećava konkurentnost i okreće se proizvodnji koja nije samo za domaće tržište", naveo je Lisovolik i dodao da je u prethodnim godinama 80 odsto stranih investicija bilo usmereno u proizvodnju koja nije bila namenjena izvozu.
Viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Bojan Marković je rekao da je nenaplativo 17 odsto ukupnih dugova prema bankama. Rizičnost otplate je, prema njegovim rečima, u velikoj meri uslovljena promenom deviznog kursa jer je 70 odsto bankarskih kredita u stranoj valuti.
Pozitivno je, kako je rekao Marković, što se država sve više zadužuje u dinarima, što se vidi iz podatka da je ranije 2,5 odsto javnog duga bilo u domaćoj valuti a sada je 15 odsto.
"Proces dinarizacije je dug, ali je bolje da što pre počne", istakao je Marković i dodao da su ograničenja za privredni rast u Srbiji monopoli i nedostatak konkurencije, kao i visok nivo korupcije.
Privredni oporavak Srbije, prema rečima vlasnika ITM grupacije Toplice Spasojevića, treba da se zasniva na reindustrijalizaciji, ulaganjima u poljoprivredu i energetski sektor, za šta su potrebni dugoročni bankarski krediti.
"Srbija ima perspektivu i potrebno znanje, ali treba da se definišu razvojni pravci", rekao je Spasojević i naveo da su pretpostavke za novi model rasta pojednostavljenje procedura poslovanja, poštovanje privatne svojine i povećanje efikasnosti privrede.
Pratite specijal: NIS na berzi
