Izvor: B92, 09.Feb.2009, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Likvidacija društvenih preduzeća
Beograd -- U Ministarstvu ekonomije kažu da je za sprovođenje postupka likvidacije društvenih preduzeća, u idealnim uslovima, potrebno bar šest meseci.
Iako se u javnosti nagađalo da će posle završene privatizacije bez posla ostati oko 25.000 ljudi, u Agenciji za privatizaciju tvrde da će bez plate ostati oko devet hiljada radnika. Naime, mnoga od tih preduzeća rade samo fiktivno.
Oko četiri stotine preduzeća u Srbiji trebalo bi do kraja godine da bude likvidirano.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Iako u Agenciji za privatizaciju kažu da su zadovoljni time kako su preduzeća do sada privatizovana, iskustva na terenu govore nešto drugačiju priču.
Tako je u preduzeću "Magnohrom”, nakon privatizacije, vlasnik demontirao i odneo peć za topljenje metala.
Konzorcijum koji je kupio "Azotaru” je bez dozvole Agencije rasklopio ceo jedan pogon, a mašine prodao u Rusiji.
Obe privatizacije su poništene, ali šteta ni do danas nije nadoknađena.
Slična sudbina je zadesila i radnike novosadskog "Hinsa”. Oni danas svoja prava pokušavaju da ostvare preko suda.
"Iskustvo je jako loše. U momentu privatizacije u 'Hinsu’ je bilo 360 radnika, za godinu i po dana negde oko 100 radnika je otišlo iz 'Hinsa’, bez i jednog dinara”, kaže Zorica Asurčić, predsednik sindikata Hinsa.
"Da je bar nešto bilo ispoštovano, verovatno bi se našlo načina da se reguliše i to ostalo. Međutim, oni nisu uopšte imali nameru da rade proizvodnju, nego je to bilo samo izvlačenje kapitala iz 'Hinsa’ i prebacivanje tog kapitala u svoje privatne firme”, rekla je ona.
I pored ovakvih primera, u Agenciji kažu da će ipak pokušati da neka preduzeća ponovo reorganizuju.
To će, najverovatnije, biti preduzeća u kojima je zaposleno više od 50 radnika i nalaze se u manje razvijenim opštinama Srbije.
"Očekuje se od tih kupaca da oni nastave, odnosno da osposobe preduzeće da posluju na tržišnim principima. Verovatno ti novi kupci ne mogu da to preduzeće stave u neke normalne okvire i ne mogu pomoći tom preduzeću zbog velikog broja zaposlenih, zbog obaveza koje su preuzete i zatvaranjem tog nekog tržišta koje je preduzeće imalo pre nego što je otišlo u privatizaciju”, navodi Zora Ilić iz Agencije za privatizaciju.
Privatizacija po svaku cenu je često loš posao, smatra stručna javnost.
Dobar primer je slovenački, koji smo mogli da koristimo. Oni su spasavali svako preduzeće koje je za to imalo šansu, a tek onda su ih postepeno prodavali.
"Tako je verovatno i za Srbiju bilo najbolje. Da pre nego što se odluči za prodaju, da se 'otvore četvore oči’, ko je taj ko preduzeće kupuje, da li on ima iskustva, da li obećava da će ponuditi prosperitet a ne samo najveću cenu”, smatra Mlađan Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka.
"Po mom ubeđenju, nije trebalo prohvatiti princip ko ponudi najvišu cenu”, rekao je Kovačević.
U Srbiji je do sada privatizovano oko 1.800 preduzeća i po tom osnovu u državnu kasu se slilo oko dve milijarde i 300 hiljada evra.
