Izvor: B92, 20.Okt.2010, 05:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri Srbije lideri i po optimizmu
Beograd -- Ako se po nečemu Srbija kao organizator ovogodišnje Juromani konferencije istakla, onda je to - optimizam državnih zvaničnika.
Za razliku od predstavnika regiona u čijim porukama provejava zabrinutost i rezervisani optimizam, zvaničnici srpske vlade isticali su kako Srbija ima nešto bolje rezultate u odnosu na komšije.
Tako je prema rečima premijera i ministra ekonomije naša zemlja prošle godine imala znatno manji ekonomski pad od suseda >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << (2,8 odsto), dok za ovu godinu očekuju privredni rast od 1,5 do 2 procenta.
"Naša procena je da će ove godine rast bruto domaćeg proizvoda iznositi od 1,5 do dva procenta. Kao optimista, verujem da ćemo dostići dva odsto", poručio je premijer Cvetković.
Srbija ide u EU do 2016.
Premijer Cvetković izrazio je očekivanje da će Srbija postati članica Evropske unije (EU) između 2014. i 2016. godine i istakao da ne brine za proces evropskih integracija Srbije. „Mi želimo da uđemo u EU, ali je od toga mnogo bitnije da naš sistem prilagodimo evropskim standardima”, istakao je Cvetković. Premijer je dodao da se osmelio da prognozira kada će Srbija ući u EU pošto će to sigurno biti nakon isteka mandata njegove vlade.
Ovaj optimizam upao je u oči novinaru američkog „Fajnenšel tajmsa” koji je premijera Cvetkovića pitao kako može da tvrdi da je rast u našoj zemlji veći nego u regionu s obzirom na najniže prosečne plate građana. Predsednik srpske vlade odgovorio je da su niske plate posledica ukupnog dohotka zemlje i da očekuje da do 2020. godine bruto domaći proizvod po stanovniku dostigne 8.000 evra.
U optimističnom tonu nastavio je i ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Iako kaže da Srbiji ide nešto bolje nego komšijama, on time nije zadovoljan. Zato, kada je o sledećoj godini reč, očekuje da će privredni rast biti veći od tri odsto. Pre dva dana istakao je kako se nada da će dostići i četiri procenta.
Podsećanja radi, ekonomisti MMF-a smanjili su procenu rasta za Srbiju sa aprilskih dva na 1,5 odsto, dok dogodine očekuju rast od tri procenta.
"Mnogi tvrde da je najvažnije restrukturirati budžet", kazao je kasnije Mlađan Dinkić komentarišući insistiranje kolega iz regiona na primeni pravila fiskalne discipline. "Slažem se da je to važno, ali ne i dovoljno. Nama su potrebne nove investicije koje će omogućiti da u Srbiji počne da se proizvodi roba namenjena za strano tržište", dodao je on.
Dinkić je pokušao kolegama iz regiona da objasni kako teorijski model podsticanja izvoza u praksi neće značiti mnogo ukoliko se ne poboljša ambijent za ulaganje. Prema njegovim rečima, i Srbija i druge zemlje iz regiona imaju problem jer nemaju proizvode koje mogu da izvezu.
"Ključ je da dođu strane firme, poput Jure ili Fijata, koje će robu proizvoditi ne za malo domaće tržište, već za izvoz. To je tek onda ostvarivanje teorijskog modela u praksi", objasnio je Dinkić.
A ako su nam investicije neophodne, odakle će doći novac? Jer, domaći privrednici su još slabi da bi ulagali, dok stranci oklevaju jer kriza još traje. Ovo pitanje novinari su postavili Slavku Cariću, predsedniku Izvršnog odbora Erste banke. On veruje da su strani investitori zainteresovani za našu zemlju.
"Svaki put kad državna delegacija iz Srbije poseti neku zemlju to za sobom povuče veliki broj investitora. Promocija u inostranstvu je vrlo važna. Verujem da će kandidatura Srbije za ulazak u Evropsku uniju omogućiti da se ulagači ovde komfornije osećaju. Čulo se i da su banke, za razliku od privrede, prelikvidne. Ali, to je tako jer zbog rizika bankari nemaju kome da pozajme novac. Zato je moj predlog da se osnuje garancijski fond, odnosno da država garantuje za investicione zajmove privatnim preduzećima", kazao je Carić.
Na konferenciji posvećenoj finansijama i investicijama u jugoistočnoj Evropi čulo se kako zemlje regiona uglavnom muče slični problemi. Sada se svi nalaze pred izazovom fiskalne stabilizacije, u većini zemalja najviše novca se troši za penzije, plate i socijalna izdavanja, sve na uštrb javnih investicija.
Prema oceni Zorana Stavreskog, makedonskog ministra finansija, zato su zemljama regiona neophodne penzione reforme. "Ukoliko se to ne desi, pritisci za većom tekućom potrošnjom će biti izazov sa kojim ćemo se suočiti. Prvo, zbog starosne strukture stanovništva broj penzionera će se povećavati ali će i broj siromašnih biti veći", upozorio je Stavreski.
I dok su se kolege hvalile kako su fiskalni deficiti u njihovim zemljama najniži u regionu, makedonski ministar finansija podsetio ih je da je finansiranje naših minusa u kasi znatno skuplje nego u razvijenim zemljama, jer je naš kreditni rizik znatno viši.
Pratite specijal: NIS na berzi
