Izvor: Vesti-online.com, 06.Feb.2012, 09:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lični bankrot spas za dužnike

Proglašenje bankrotstva, koje su zapadne zemlje odavno uvele, bilo bi zaštita i za građane Srbije koji ne mogu da vraćaju dugove.

Probleme u otplati kredita u Srbiji ima oko 90.000 građana, a trenutnoje aktivirana 271 hipoteka.

Zbog gubitka posla ili smanjenih primanja, sve je više građana koji su zapali u dugove i ne vide izlaz iz takve situacije.

Spas za njih bilo bi proglašenje ličnog bankrota koje su zapadne zemlje odavno uvele, piše list "Press".
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << />
Iako bi mogućnost da proglase lični bankrot građanima bukvalno spasla život, jer u strahu da će im zapleniti imovinu, a porodicu ostaviti na ulici, mnogi jedini izlaz vide u samoubistvu, u Srbiji se o tome još ne razmišlja.

Poslednji slučaj ovakve ljudske tragedije dogodio se prošle nedelje u Kragujevcu, kada se Milan S. (58) ubio, i to kada su sudski izvršitelji došli da mu zaplene kuću zbog dugovanja.

Zakonska odredba proglašenja ličnog bankrota postoji gotovo svuda, a uvedena je i u nekim zemljama u okruženju. U Americi je, na primer. 2009. godine više od milion građana proglasilo bankrot. Stručnjaci objašnjavaju da se lični bankrot proglašava u dogovoru sa bankom i sudom, i predstavlja zaštitu za onog ko je zapao u dugove.

"Prvo se popisuju celokupna imovina i prihodi dužnika, a on je zaštićen jer se po zakonu ne mogu prodavati njegova osnovna sredstva za život i rad. Ostala imovina se prodaje, ali ostavlja se mogućnost da se dug naplati iz budućih prihoda u roku od tri do pet godina. Takođe, često se otpisuje i deo duga. Cilj nije da se dužnik sankcioniše, već da mu se ostavi mogućnost da ponovo počne da zarađuje", objašnjavaju stručnjaci.

Važna stavka je i da u većini zemalja koje su uvele mogućnost ličnog bankrota banka dužniku ne sme da uzme više od dve trećine primanja.

U Srbiji ovakav propis o ličnom bankrotstvu ne postoji, ali u NBS objašnjavaju da se kod nas to reguliše drugačije.

Ako dužnik nije u mogućnosti da izmiri obaveze, onda jedino preostaje da se prinudno sprovede potraživanje. Zakon predviđa da dužniku ne mogu da se oduzmu odeća, obuća, hrana, medalje, ratne spomenice i ogrev dovoljan za tri meseca - kažu u NBS.

Ekonomista Zoran Popov smatra da bi takav zakon, koji bi pomogao dužnicima, svakako trebalo doneti. On ističe da su banke bukvalno mamile građane da uzimaju kredite, a sada ih ne interesuje da li mogu da ih otplaćuju.

Nastavak na Vesti-online.com...