Izvor: B92, 28.Jan.2014, 19:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Lične karte iscrpljivale privredu"
Beograd -- Ministar u ostavci Saša Radulović je opterećivao preduzeća nepotrebnim zahtevima, uz potpuno odsustvo dijaloga, kaže ekonomista Aleksandar Štulić.
Štulić je danas ocenio, reagujući na obrazloženje sad već bivšeg ministra privrede Saše Radulovića da je kabinet prvog potpredsednika vlade kočio reforme, da je upravo Radulović opterećivao preduzeća nepotrebnim zahtevima, uz potpuno odsustvo dijaloga ne samo sa sindikatima i radnicima, nego i privrednim subjektima.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Štulić je, u izjavi za Tanjug, istakao da je Zakon o radu "zadnja karika" u lancu gde je Ministarvo privrede trebalo da se uključuje, jer je to tema Ministarstva rada, pa potom svih ostalih.
Štulić smatra da je izrada ličnih karti preduzeća bespotrebno iscrpljivala privredu, jer su podaci iz njih bili dostupni javnosti i mogli su da se obezbede bez ikakvog gubljenja vremena.
"Bolje bi bilo da se taj vremenski period iskoristio na nešto korisnije, na neke projekte, konkretne poslove ili nabavljanje obrtnog kapitala za preduzeća", naveo je Sstulić.
Prema njegovim rečima, Zakon o privatizaciji je takođe mnogo sporniji nego svi ostali zakoni koji su izazivali pažnju, jer je rok od godinu dana za privatizaciju 400 preduzeća u ovim uslovima nerealan. Štulić smatra da je ministar mnogo više vremena trebalo da posveti organizaciji rada raznih državnih agencija.
Radulović ih je kritikovao, pokušavajući da napravi od agencija hibride i nešto što one nisu, kazao je Štulić navodeći da zbog njegovog nedolaženja Fond za razvoj nije radio, kao i da je pokušao da izvrši prenamenu Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI). On je dodao da agencije treba da budu podrška privredi, uz bolji monitoring ta sistem već postoji samo ga treba doslovno sprovodirti i primenjivati
Štulić je kazao da je još jedan od problema rešavanje privatizacije kroz saradnju sa Venture fondovima, jer naše tržište nije pripremljeno za to.
"To je neki vid laički rečeno privatno-javnog partnerstva, gde bi neko napravio dogovor sa državom da pojedini privatni fondovi budu manjinski ulagači, a da oni sutra raspolažu sa preduzećima koja su u državnom vlasništvu", objasnio je Štulić.
