Izvor: B92, 19.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lice i naličje privatizacije
Beograd, Kraljevo, Novi Pazar -- Privatizacija ozbiljno počela posle 5. oktobra 2000. Sva javna preduzeća treba da budu privatizovana ove godine.
Rumunskom Kupromu produžen rok za davanje garancija za kupovinu RTB-a Bor, a neizvesnost oko privatizacije RTB-a Bor nije usamljen slučaj. Kiparska kompanija Aciona nezadovoljna je procesom privatizacije preduzeća Putnik. Oni su se povukli iz trke za Putnik, a jedini ponuđač ostao je ruski biznismen Lucenko.
Akcionari, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << odnosno država sa 70 i mali akcionari sa oko 15 odsto akcija, imaju rok do 23. aprila u 12 časova da odgovore na njegovu ponudu. Neki mali akcionari Putnika sada su uplašeni jer o Lucenku ne znaju ništa.
Kiparska firma Aciona, koja je juče u poslednjem trenutku odustala od ponude za kupovinu akcija Turističke agencije Putnik, nezadovoljna je što Komisija za hartije od vrednosti nije proveravala da li Dimitrij Lucenko, sada jedini ponuđač, nastupa sam ili s povezanim firmama. U Acioni kažu da Komisija nije proverila Dmitrija Lucenka, koji je dostavio ponudu kao fizičko lice, iako, kako kažu, iza njega stoji korporacija Miraks.
Lucenko je potvrdio da je član borda direktora ruske grupe Miraks, ali Putnik kupuje u svoje ime. Za sebe kaže da je bisnizmen čije je bogatsvo više nego dovoljna garancija da može da isplati obećanu cenu i investira.
Agencija za privatizaciju odobrila je rumunskoj kompaniji Kuprom dodatni rok od tri dana za dostavljanje bankarske garancije za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, saznaje Beta u Agenciji. Kuprom do utorka u ponoć može da dostavi garancije da je obezbedio novac za isplatu ugovorene cene od 400 miliona dolara za imovinu RTB-a i prenos eksploatacionih prava.
Ako Kuprom ni u dodatnom roku ne dostavi garanciju, Agencija će raskinuti kupoprodajni ugovor, potpisan 5. marta ove godine, i odlučiti se da li će se pregovarati s drugoplasiranim ponuđačem ili će se poništiti tender.
Vlada Srbije nije danas razmatrala odustajanje Kuproma od kupovine RTB-a Bor, izjavio je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoran Lončar. "To je sada pre svega stvar primene važećih zakona i Agencije za privatizaciju, a ne Vlade", rekao je Lončar.
Na pitanje da li će po odustajanju Kuproma neko snositi odgovornost ili podneti ostavku zato što je doveo državu da potpiše ugovor s Kupromom, a ne s nekom drugom kompanijom, Lončar je kazao da su sve dosadašnje i buduće privatizacije "stvar primene važećih zakona koji se moraju dosledno poštovati".
U Srbiji skoro da ne prođe dan bez radničkih protesta. Blokade su organizovali radnici užičke Rakete, preduzeća koje je posle privatizacije propalo. U Kraljevu je danas policija sprečila blokadu puta koju su hteli da sprovedu radnici Magnohroma, nezadovoljni prošlogodišnjom privatizacijom. U Novom Pazaru već 10 dana traje štrajk glađu zaposlenih koji traže od Agencije za privatizaciju da reši status preduzeća "Vojin Popović".
Radnici kraljevačkog Magnohroma u štrajku su 22 dana, a njihov pokušaj da skrenu pažnju javnosti blokadom regionalnog puta ka Kragujevcu danas je sprečila policija.
Član štrajkačkog odbora Milivoje Komatović obratio se jutros policajcima s molbom da im dozvole izlazak na regionalni put govoreći o teškoćama u kojima se nalaze radnici kompanije koju je u avgustu prošle godine privatizovao indijski Global stil. Oko 2.500 radnika Magnohroma traži redovnu isplatu zarada i poštovanje odredbi socijalnog programa.
Radnici Magnohroma su danas prihvatili da se vrate u fabriku posle uveravanja gradskih vlasti da će sutra o zahtevima razgovarati s većinskim vlasnikom. Oko 1.000 radnika protestovalo je ispred zgrade opštine pošto ih je prethodno policija sprečila da blokiraju put Kraljevo-Kragujevac.
Radnici holdinga "Vojin Popović" u Novom Pazaru insistiraju na tome da njihovo preduzeće bude privatizovano, ali, kako kažu, pošteno. Oko 50 radnika štrajkuje glađu 10 dana.
Desetak radnika je u prilično lošem zdravstvenom stanju, zbog čega ih po nekoliko puta dnevno obilaze hitne službe novopazarske bolnice. Stečaj u "Vojinu Popoviću" proglašen je pre godinu i po dana, a tada je bez posla ostalo oko 300 radnika. Iako su polagali nade, štrajkači i glavni stečajni upravnik Budimir Avramović juče nisu postigli nikakav dogovor o budućnosti preduzeća. Štrajkači smatraju da im ostaje jedino direktan pritisak na Vladu Srbije.
"Između krajnosti"
Privatizacija u Srbiji ozbiljno je počela posle formiranja prve demokratske Vlade, a prema najavama odlazeće sva javna preduzeća treba da budu privatizovana do kraja ove godine.
Kada je reč o velikom talasu privatizacija, kakav se danas dešava u Srbiji, neminovno je nezadovoljstvo, smatra ekonomista Miroslav Prokopijević. S jedne strane, zbog loše sprovedenih tendera, a s druge strane, zato što deo radnika u Srbiji i dalje gaji socijalistička i samoupravna očekivanja.
Prokopijević kaže da je Srbija izabrala model privatizacije koji se nalazi između dve krajnosti. "Ako pustite da se spontano odvija, to je jedan vrlo tržišan model, ali on u ovoj sredini koja je prilično naherena ulevo, može da naiđe na veliku odbojnost. U drugom slučaju, ako krenete u regulaciju, postoje veće šanse za razne zloupotrebe, ugrađivanje u cenu, uzimanje provizije i sl. Dakle, tu birate između dva modela i mi smo ušli u jedan koji je otprilike poluregulisan", kaže on.
Prema Prokopijeviću, proces privatizacije u Srbiji može da se poboljša na više načina. "Jedna od stvari je decentralizacija, odnosno da se lokalnim samoupravama prepusti privatizacija, čega će se vlast na centralnom nivou, naravno, teško odreći. Druga stvar je da se ukinu neke nepotrebne procedure, recimo nekoliko kriterijuma za tendersku privatizaciju. Gde god imate više kriterijuma, imate mogućnost da nameštate tendere. Treća stvar, gde ništa nije urađeno, je skup antikorupcijskih mera", kaže on.
"U Srbiji nema ni edukacije građana. Na državnoj televiziji, na primer, nikada nije bilo ozbiljnih programa koji bi radnicima objasnili šta znači prelaz iz državnog u privatno vlasništvo, koje su prednosti, a koje mane tog procesa", zaključuje Prokopijević.
