Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Maj.2015, 10:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lex specialis(ti)
Ovih dana prilično nezapaženo prolazi vest da se u okviru promena Krivičnog zakona priprema i osam novih krivičnih dela protiv privrede. Pravo je, što bi se reklo, živa materija, a i kriminalci su prilično dovitljivi ljudi, pa nije čudo što se s vremena na vreme i pravni sistem pokušava inovirati i osvežiti.
Kad se pogledaju, međutim, samo nazivi tih novih krivičnih dela - pronevera i obavljanju privredne delatnosti, recimo, ili prevara u obavljanju privredne delatnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << - čini se da su ona nova koliko i najstariji zanat, tj. da postoje koliko je sveta i veka.
Dobro, krivično pravo je najosetljivije, jer krivična dela moraju biti unapred i precizno definisana, te otud ovaj primer možda i nije najbolji za ono što se hoće reći, tj. za potvrdu generalnog utiska da se kod nas prilično lako, da ne kažemo olako, poteže za novim zakonima iako često nije problem u (lošem) zakonu nego u njegovoj primeni. A to, opet, čini se, posebno važi baš za privredu.
Uzmimo možda već godinama najveći problem - neplaćanje računa. Ne plaćaju se dobavljači, ne plaćaju se porezi državi, ne plaćaju se plate zaposlenima.
Nedavno su objavljeni rezultati istraživanja koje je obuhvatilo preko pet milijardi plaćenih računa za 27 miliona kompanija u 28 država sveta, od 2008. do 2014. godine. Srbije u tom istraživanju nema, ali kada se naši običaji u plaćanju računa uporede se nalazima studije, nedvosmisleno ispada da je stanje u Srbiji najgore. Pogotovo kada se uporedi sa Evropom gde u proseku gotovo 38 odsto kompanija poštuje dogovorene rokove. Sa plaćanjima do 30 dana kasni 52 odsto firmi, dok više od 90 dana kasni svega šest odsto preduzeća.
Šta sve nije pokušano da se plaćanje u Srbiji koliko-toliko upristoji. Pre dve godine, marta 2013, donet je Zakon o rokovima plaćanja po kome je država (uključujući opštine i javna preduzeća) svoje obaveze morala da plaća u roku od 45 dana, a privatna preduzeća u roku od 60 dana.
I, kakav je efekat tog zakona? Nikakav. Pre njega rok naplate u Srbiji bio je 134 dana, a posle njega 126 dana.
Kao najnoviji primer može da posluži Zakon o privatizaciji koji je promenjen prošle godine, ali će ovih dana njegove izmene ponovo biti u Skupštini.
S jedne strane, dakle, imamo takoreći neograničenu veru u zakone, jer stalno donosimo nove, a s druge, u njih uopšte ne verujemo, jer ih ne sprovodimo. U stvari, to je samo na prvi pogled protivrečno. Inflacija zakona, kao i novca, neminovno dovodi do njihove devalvacije, tj. obezvređivanja.
Sve više zakona, sve manje pravne države.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
