Izvor: B92, 02.Avg.2011, 18:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leto, sezona rada na crno
Beograd -- Letnji period je i vreme sezonskih poslova, od kojih su mnogi rad na crno. Procenjuje se da oko 600.000 ljudi radi bez regulisanih obaveza prema državi.
Ni nadležni i stručni ne mogu da utvrde koliko ljudi u Srbiji radi na crno, ali svi kažu da zbog sive ekonomije svi gube i da je takvih radnika sve više.
Inspektorat za rad radi u tri smene, a na terenu su u prvoj polovini godine konstatovali povećan broj radnika na crno i smanjen broj onih koje je poslodavac >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << posle opomene legalno zaposlio.
U prvih šest meseci ove godine registrovano je 3.228 zaposlenih na crno.
Ono što muči i poslodavce koji redovno izmiruju poreze jeste upravo nelojalna konkurencija koja ljude angažuje da rade mimo zakona.
Tako na primer, procenjuje se da u građevinskoj industriji ima oko 40.000 radnika na crno, što ako se zna da u građevini radi oko 120.000 ljudi, znači da 30 odsto tog sektora radi na crno.
Inspektore rada pri tom ne izbegavaju samo poslodavci, već i oni koji su se odrekli svojih prava.
"Veliki je strah kod zaposlenih jer znaju da posle nadzora postoji realna mogućnost da ostanu bukvalno bez posla. S druge strane, ima dosta njih koji već rade u nekim firmama, zaposleni su a ne primaju nikakve nadoknade jer njihove firma ne rade. Imamo situacije da zaposleni su angažovani u punom radnom vremenu u jednoj formi a da imaju dopunski izvor prihoda, recimo pekari danju rade jednu smenu, noću na crno kod drugog poslodavca", kaže Predrag Peruničić, direktor Inspektorata za rad.
Računica je jednostavna: poslodavcima se više isplati da državi ne plate poreze i doprinose, a radnici se umesto prijavljenog radnog staža i zdravstvenog osiguranja radije opredeljuju za bruto platu na ruke.
U Uniji poslodavaca tvrde da je najveći problem u tome što država od uvođenja fiskalizacije 2003. nije imala nijednu aktivnu meru za suzbijanje sive ekonomije.
"Svuda postoji rad na crno, u EU je prosek 15 odsto. Međutim u Srbiji je sa ekonomskom krizom dostigla nekih 40 odsto BDP. Država prećutno pušta sivu ekonomiju jer nema ekonomsko rešenje za razvoj države koji bi išao kroz legalne tokove, pogotovo kada govorimo o jugu Srbije", kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije.
Mladi, stariji od 40 godina, nekvalifikovani ili izbeglice su najčešći radnici koji rade u dogovoru sa gazdom, a ne u skladu sa zakonom. Tokom leta za dnevnicu se najviše radi u građevini. Bez obzira na uslove i bez ikakve zakonske zaštite.
"Objekti koji su rađeni na crno su vrlo nekvalitetni, tu se pokupe ljudi bez struke, bez znanja, koji rade takve objekte. Em oštećena država, em kupac je oštećen, em ti radnici koji su radili, a investitor koji je uzeo pare on je nestao. Imate 'iks' takvih primera u Srbiji. Ono što smo mi govorili licenciranje investirora i firmi bi znatno spasilo ovu našu vrlo problematičnu granu, niskoakumulativnu, od rada na crno. Oštećeni su i oni koji rade legalno jer ne mogu da budu konkurentni", kaže Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo PKS.
Procenjuje se da u ovom trenutku u turizmu i ugostiteljstvu 15 odsto zaposlenih radi na crno. Nešto malo manje, oko 12 odsto u frizerskim i servisnim uslugama. Precizni podaci o onima koji rade, a da nigde nisu prijavljeni trebalo bi da budu poznati posle najavljenog popisa stanovništva.
