Izvor: B92, 31.Maj.2012, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leto bez regresa, rad bez obroka
Beograd -- Poslodavci i sindikati u privatnom sektoru nisu se saglasili o iznosu regresa i toplog obroka.
Deo koji pripada radnicima, poslodavci su spremni da mesečno isplate, ali ne i ono što odlazi u državnu kasu, odnosno poreze na ta davanja.
Među zaposlenima, mnogo je onih koji prinadležnost - regres, nisu nikad ni videli, a mnogima se ova, ali i stavka - topli obrok, isplaćuju u okviru zarade.
Budući da su većini radnika one veoma male, ni ne znaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << da su regres i topli obrok deo plate.
Naravno, ima preduzeća koji redovno isplaćuju regres i topli obrok, ali ih je daleko manje nego onih drugih. Naime, zbog krize, prošireno dejstvo Opšteg kolektivnog ugovora, zamrznuto je odmah po usvajanju, a većina zaposlenih je u međuvremenu ostvarila veći deo prava iz tog ugovora.
Najznačajnija stavka tiče se isplate većeg toplog obroka i regresa. Zaposleni u javnim službama izborili su se za to posebnim kolektivnim ugovorima, a u privatnom sektoru – prošireno dejstvo opšteg ugovora važi samo u četiri industrijske grane.
Po rečima predsednika Saveza samostalnog sindikata Vojvodine Milorada Mijatovića, teško je reći koliko radnika prima regres i topli obrok, jer je situacija vrlo šarolika, negde je reč o sasvim malim iznosima, jer nije jasno određeno iznos, odnosno za one koji nisu potpisali kolektivne ugovore, to nije regulisano zakonom, dok u društvenim preduzećima, javnim delatnostima, obrazovanju, zdravstvu, nisu posebno izraženi, već se primaju u okviru plate.
"Isplata toplog obroka i regresa ne sme se posmatrati kao nešto što opterećuje poslodace, a važno je da se precizno odredi iznos za te dve stavke, koje bi bile izvan plate, kako ne bi došlo do zloupotreba", kaže Mijatović.
U Srbiji, za sada oko 300.000 radnika u privatnom sektoru ima prava po opštem kolektivnom ugovoru, a on važi za zaposlene u oblasti građevine, poljoprivrede, hemijskoj i metalskoj industriji. Blizu potpisivanja bio je i sektor usluga, ali su, zbog aprilskog poskupljenja radnog sata, poslodavci izračunali da nisu u mogućnsoti da svojim radnicima povećaju i topli obrok i regres.
Stvarnost za mnoge radnike je drugačija, jer recimo, za oko 100.000 metalaca, kolektivni ugovor potpisan je nedavno, a primena novog obračuna za topli obrok i regres očekuje se tek za tri meseca. Naravno, ukoliko nadležni izađu u susret poslodavcima i ta davanja oslobode oporezivanja i zahtevu sindikata da osnova za obračun ne bude minimalna, već prosečna zarada.
Po rečima Zorana Vujovića iz Samostalnog sindikata metalaca, minimalna zarada je socijalna kategorija i nije osnov za obračun drugih kategorija kao što je to topli obrok ili regres. Umesto da regres bude jednak minimalnoj zaradi, a topli obrok 20 odsto zarade, sindikat metalaca traži više, da topli obrok iznosi 15 odsto prosečne zarade, a regres da bude u visini 75 odsto te zarade.
Poslodavci su spremni da mesečno isplate deo koji pripada radnicima, ali ne i ono što odlazi u državnu kasu. Kako kaže Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije, to bi bilo 8.500 dinara, ali kada se na to doda još 63 posto za poreze i doprinose, dolazi se do velikih iznosa, koji nemaju smisla.
Inače, u većini evropskih zemalja davanja za topli obrok i regres su oslobođena poreza, a stručnjaci smatraju da su zahtevi poslodavaca opravdani, te da svako poresko rasterećenje, podstiče zapošljavanje. Po rečima ekonomiste Danila Šukovića, smanjenja prihoda u budžetu, ukoliko se na ova sredstva ne bi plaćao porez, mogao bi se rešiti, odnsono sredstva nadomestiti, većim oporezivanjem bogatog sloja stanovništva.
