Izvor: Politika, 06.Apr.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepi i visoki su bolje plaćeni
Studije pokazuju da dobar izgled pomaže da zaradite više novca, pronađete supružnika, smatra ekonomista Goran Nikolić
Stara izreka, još iz socijalističkih samoupravnih vremena da u javnom sektoru rade neuspešni muškarci i žene uspešnih muškaraca, uglavnom atraktivne, definitivno nije bila bez osnova. Studije pokazuju da dobar izgled pomaže da zaradite više novca, pronađete supružnika, posebno muža, koji više zarađuje i dobijete bolje ugovore.
Ovako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekonomista Goran Nikolić u svojoj knjizi „Ekonomija krize” razbija mit o tome da li su lepi ljudi bolje plaćeni. On citira jednu kinesku studiju koja pokazuje da muževi ružnih žena zarađuju oko 10 odsto manje nego oni čije supruge izgledaju bolje.
„Poznati ekonomista, Danijel Hamermeš, pokazao je da atraktivni ljudi čak imaju veću šansu da se zaduže, i da dobijaju manje zatvorske kazne. Tokom životnog veka lep radnik u SAD zaradi 230.000 dolara više nego prosečan. Lepi se lakše zapošljavaju, odnosno menjaju poslove”, piše Nikolić.
Zaista je obeshrabrujuće da na visinu plate značajno (10 odsto) više utiče fizički izgled od znanja ili inteligencije, smatra on. Mala je verovatnoća da ćete u privatnoj firmi u Srbiji naći sekretaricu neprijatnog izgleda ili poznih godina, dodaje.
„Ne možemo kriviti ni srpske biznismene; oni žele da svojim poslovnim prijateljima učine vreme provedeno u poslovnim razgovorima i prijemima što manje dosadnim. Naravno, veoma značajan faktor je samopouzdanje jer osobe sigurne u sebe i svoj izgled ostavljaju utisak da bolje i rade i zato im se lakše odobravaju povišice. Porazno je da procene ukazuju da bi osoba prosečnog izgleda trebalo da bude 40 odsto pametnija od atraktivne osobe da bi imala jednaku platu”, zaključuje Nikolić.
Izgled utiče i na samopouzdanje
Diskriminacija je povezana ne samo sa lepotom, nego i sa visinom, smatra autor. Pokazalo se da viši ljudi češće imaju poslove visokog statusa i u proseku zarađuju više od drugih radnika.
„Dva najnovija naučna rada ukazuju da četvrtina američke populacije sa najvećom prosečnom visinom zarađuje za skoro 10 odsto više od četvrtinskog dela stanovništva koji je najniži. Naučnici ukazuju da visina daje adolescentima samopouzdanje i pomaže im da nauče razne veštine tražene u društvu. Pored toga, brojne studije pokazuju da viša deca, koja najčešće postanu i visoki odrasli ljudi, imaju bolje uspehe na kognitivnim testovima, što upućuje na povezanost visine sa razvojem moždanog sistema”, ističe Nikolić.
Inače, u Evropi su najviši dinarski mladići (u koje spadaju i Srbi poreklom iz zapadne Srbije, Hercegovine, Krajine, Crne Gore), koji u proseku imaju 186 santimetara. Slede holandski sedamnaestogodišnjaci sa prosečno 184 santimetra (koji su pre vek i po bili među najnižim u Evropi).
„Nažalost, visina ne pomaže mnogo Srbima koji rade u inostranstvu, budući da imaju vrlo slabe socijalne mreže jer se nalaze u stranoj zemlji. Jedan od retkih poslova, osim sporta, gde im je visina od pomoći je fizičko obezbeđenje”, uočio je Nikolić.
Kako je prosečna visina ali i težina rasla tokom godina, modne firme su, ponašajući se ekonomski racionalno, prisegle smanjenju brojeva svojih odevnih predmeta. To su radile u uverenju da se žene osećaju bolje ako misle da nose manji broj, što opet povećava šanse da budu kupci. Londonski „Ekonomist” ukazao je da je prosečna veličina 14 za ženske pantalone u Britaniji danas četiri inča šira u struku od veličine sedamdesetih godina prošlog veka, i preko tri inča šira na bokovima (slično je i u SAD).
A. Telesković
objavljeno: 06.04.2015.
.jpg)
