Izvor: B92, 11.Feb.2011, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekarima najbolje, policiji najgore
Beograd -- Zdravstveni radnici imaju veće plate od zaposlenih u prosveti, policiji, vojsci, kulturi... U prosveti 60 odsto visokoobrazovanih, u zdravstvu samo 26 odsto.
Zdravstveni radnici u najboljem su položaju od svih zaposlenih u javnim službama koji ovih dana javno iskazuju nezadovoljstvo, dok je najgore policiji.
Ovo pokazuje istraživanje u kojem su kao parametri uzeti prosečne plate, procenat visokoobrazovanih i poređenje sa istim delatnostima u regionu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Tako zaposleni u zdravstvu, u proseku, imaju najveće plate u javnom sektoru, dok zaposleni u policiji i kulturi imaju najniže prihode, naročito u poređenju sa zemljama u okruženju. Istovremeno, u zdravstvu radi samo 26 odsto visokoobrazovanih, dok ih je u kulturi 65 odsto, a vojsci i prosveti po 60. U policiji ih je 22 odsto.
Šoškić: Ne povećavati plate
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić kaže da ga zahtevi za povećanje plata u javnom sektoru ne iznenađuju s obzirom na dvogodišnju „zamrznutost", ali da bi vanredno povećanje plata u javnom sektoru bilo samo kratkoročni dobitak, jer bi se ono brzo istopilo zbog rasta inflacije. "Značajnije povećanje plata se mora odložiti dok se ne stvore uslovi za to. Iako su nam plate jako niske, po tom pitanju smo iznad onoga što su rezultati našeg BDP-a i ne smemo da zaboravimo da se kao zemlja nismo ni izbliza oporavili od krize", rekao je Šoškić.
U zdravstvu ipak tvrde da statistika ne pokazuje pravu sliku i navode da su primanja njihovih kolega u okruženju daleko veća.
"Medicinska sestra u bolnici u Hrvatskoj ima platu 740 evra, dok hirurg specijalista prima 1.250 evra. Da ne govorimo o Sloveniji, gde lekar zarađuje više od 2.500 evra", tvrdi Branislava Plančak, predsednica Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije.
Tradicionalno najniže plate u svim balkanskim zemljama imaju prosvetni radnici, te je u toj oblasti najmanja razlika u platama zaposlenih u Srbiji i okruženju.
Lekari i profesori ipak imaju mogućnost da zarade i koji dinar više od redovne plate, radeći dopunski. Ovakvu mogućnost, međutim, vojska i policija nemaju. A policija u Srbiji ima ubedljivo najniže plate u odnosu na kolege u Hrvatskoj, Sloveniji i BiH.
"Prosečna plata u MUP-u jeste 36.000 dinara, ali je plata policajca oko 31.000. Osim toga, policija u okruženju na osnovu kolektivnog ugovora ima mogućnost da značajno zaradi preko osnovnih primanja", tvrdi Velimir Barbulov, predsednik Nezavisnog sindikata policije.
Približno isto stanje je i u kulturi, gde je prosečna zarada 26.700 dinara i postoji veoma visok procenat fakultetski obrazovanih radnika, čak više od 60 odsto. U Hrvatskoj je prosečna zarada umetnika u decembru 2010. godine bila 740 evra, što je, opet, znatno manje od prihoda držane uprave, vojske i prosvetara u toj zemlji.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savić, iako smatra da zaposleni u javnom sektoru nisu pravi parametar životnog standarda u zemlji, jer žive neuporedivo bolje od radnika u proizvodnji, tvrdi da bi u ovu oblast država trebalo da ulaže mnogo više.
"Nije potrebno mnogo statističkih podataka da bi se videlo da je standard zaposlenih u javnom sektoru u Srbiji znatno niži od zemalja u regionu. Prosečna zarada u javnom sektoru kod nas je 330 evra, dok je u Hrvatskoj oko 500, a u Sloveniji čak 980 evra", kaže ona.
Savić dodaje da "nezavisno od izdvajanja za plate, ulaganja u prosvetu, zdravstvo, kulturu, vojsku i policiju niža su nego u susedstvu. Konkretno se za prosvetu u Sloveniji izdvaja devet odsto BDP-a, u Hrvatskoj šest, a u Srbiji svega 4,5".
