Izvor: Politika, 19.Nov.2015, 19:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Lazard”: nismo u sukobu interesa
Ričard Kresvel ne negira da je „Lazard” ove godine bio finansijski savetnik „Apolu” pri preuzimanju francuske staklarske industrije „Veralija”, američke hemijske grupacije OM i u neuspešnom poslu sa kupovinom firme Ar-Si-Es kapital. On kaže da sve što rade može da se vidi na njihovom sajtu gde su i transakcije u koje je uključen i „Apolo”.
Nismo u sukobu interesa, jer nikada nismo ostvarili strateško partnerstvo sa „Apolom”. Ideja jeste postojala 2008, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ali nikada nije realizovana. Ovako odgovara na pitanje „Politike” Ričard Kresvel, viši potpredsednik za globalne komunikacije u francuskom „Lazardu”, da li su i kao privatizacioni savetnik za privatizaciju „Telekoma” u sukobu interesa sa američkim „Apolom”, kao jednim od potencijalnih kupaca.
„Politika” je nedavno upravo sa „Lazardovog” sajta preuzela i objavila njihov ugovor o strateškom partnerstvu za privatne investicije u Evropi i nastupe na stranim tržištima, koji datira iz 2008. Na tom istom sajtu smo pronašli da je 15. septembra ove godine taj francuski konsultant angažovan kao savetnik „Apola” za transakciju od oko dve milijarde dolara.
Kresvel, međutim, ne negira da je „Lazard” ove godine bio finansijski savetnik „Apolu” pri preuzimanju francuske staklarske industrije „Veralija”, koja proizvodi flaše za šampanjac „dom perinjon”, američke hemijske grupacije OM, kao i u neuspešnom poslu sa kupovinom firme Ar-Si-Es kapital. On kaže da sve što rade može da se vidi na njihovom sajtu uključujući i transakcije u koje je uključen i „Apolo”.
– Imamo tradiciju savetovanja klijenata dugu 160 godina. Savetujemo i kupce i prodavce. Klijenti su nam države, firme u državnom i privatnom vlasništvu i pojedinci – navodi Kresvel.
Nije nam rekao šta garantuje da američki investicioni fond neće biti povlašćen i da neće imati više informacija nego ostali zainteresovani kupci. Ako je za utehu Rasim Ljajić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, povodom tog eventualnog sukoba interesa izjavio je da „Lazard” ne odlučuje kome ćemo prodati „Telekom”. To odlučuje komisija za prodaju i vlada.
Samo po sebi nameće se pitanje ko su kupci „Telekoma” i kome će odlaziti dobit ako naše najbolje državno preduzeće bude prodato. Znamo da ih je šest predalo obavezujuće ponude i da je uglavnom reč o investicionim fondovima. Vlada drži u tajnosti njihova imena, jer bi to moglo da ubije cenu i oteža pregovore koji predstoje. Neka imena su za vreme trajanja tenderske procedure procurila u javnost, a neki su sami najavili učešće u završnici trke za kupovinu 58 odsto udela u domaćem telekomunikacionom operateru.
Tako smo nedavno saznali da je investicioni fond „Apolo”, koji je već upravljao telekomunikacijskim preduzećima u SAD, Nemačkoj i Švajcarskoj, dao najveću neobavezujuću ponudu. Spekulisalo se da iza „Apola” stoji „Dojče Telekom” koji trenutno zbog prevelikog investiranja u regionu ne može direktno da učestvuje u kupovini našeg „Telekoma”, ali je to demantovano. „Politici” je rečeno da je „Apolo” nastupao sam u pretkvalifikacijama.
Osnivač ovog američkog fonda je kontroverzni Leon Blek, čije se lično bogatstvo procenjuje na oko pet milijardi dolara. Karijeru je započeo u firmi „Dreksel Bernam Lambert”, koja je postala poznata po jednoj od najvećih prevara u istoriji Vol strita. Prema pisanju strane štampe Blek je po osnivanju „Apola” devedesetih godina nastavio sa poslovnim metodama sličnim onima koje je koristio „Dreksel”, da ostvaruje ogroman profit na firmama koje su u stvarnoj ili navodnoj oskudici. „Apolo” je umešan u aferu oko kupovine, a potom i prodaje osiguranja „Egzekjutiv lajf”, koja je imala i sudski epilog. „Apolo” je prema navodima iz strane štampe bio osuđen za reketiranje. Ovaj investicioni fond je bio upleten i u aferu Penzionog fonda kalifornijskih javnih službenika. Leon Blek je i iz ovih skandala izašao bez posledica. „Njujork tajms” je pisao o proslavi njegovog 60. rođendana. Na toj zabavi za 200 zvanica pevao je Elton Džon za honorar od milion dolara.
Prema navodima iz domaće štampe „Apolo” je navodno predao obavezujuću ponudu za kupovinu našeg „Telekoma”, ali udružen sa slovenačkim „Telekomom”. Slovenci su istina krajem avgusta obznanili da ulaze u drugi krug za kupovinu, ali sa nekim privatnim partnerom. Realno slovenački „Telekom”, koji je u državnom vlasništvu, teško da bi sam mogao da kupi naš „Telekom”. Zapošljava 4000 ljudi i prošle godine je ostvario prihod od 756 miliona evra uz 1,5 miliona evra neto profita. „Telekom Srbija” prošle godine imao je čistu zaradu od oko 140 miliona evra.
Slovenački „Telekom” je i sam letos imao neuspešnu privatizaciju. Britanski fond „Cinven” ponudilo je 115 evra po deonici. Na Ljubljanskoj berzi su u tom trenutku vredele 129 evra, a cela kompanija oko 870 miliona evra. Britanci su odustali zbog nestimulativnog poslovnog okruženja, ali i političkih otpora koji su se pojavljivali tokom postupka prodaje u Sloveniji.
Ruski MTS je takođe slovio za sigurnog kandidata. Andrej Dubovskov, izvršni direktor i predsednik upravnog odbora MTS-a, izjavio je u avgustu da su zainteresovani za moguće učešće u privatizaciji „Telekoma”.
MTS je vodeća grupacija u sektoru telekomunikacija u Rusiji, koja ima više od 100 miliona pretplatnika mobilne telefonije u Rusiji, Ukrajini, Jermeniji, Turkmenistanu, Uzbekistanu i Belorusiji. Većinski vlasnik ruskog operatera je AFK sistem. Njime gazduje biznismen Vladimir Jevtušenkov, koji je takođe 2013. najavio da razmatra učestvovanje u privatizaciji srpskog „Telekoma”. Ovaj oligarh, koji se nalazio na 15. mestu na Forbsovoj listi najbogatijih Rusa, prošle godine je stavljen u kućni pritvor pod optužbom za pranje novca tokom preuzimanja „Bašnjefta”. Nakon hapšenja, akcije njegovih kompanija su u roku od jednog dana opale za skoro devet milijardi dolara. Samo MTS je izgubio 3,5 milijardi dolara tržišne vrednosti.
Osim njih kao potencijalni kupci u javnosti su spominjani „Telekom Kina”, američki fond „MID Evropa partners” (kupac „Dunav hrana grupe”, a do pre godinu dana bili su i vlasnici kablovskog operatera SBB), američki investicioni fond „Advent internešnel”, koji je preuzeo Hipo-Alpe Adrija grupu, „Kolbek kapital menadžment”…
