Izvor: Glas javnosti, 17.Okt.2008, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lakše zemljama van Evrozone

BEOGRAD - Zemlje centralne i istočne Evrope koje su van evrozone neće mnogo biti pogođene globalnom finansijskom krizom, izjavio je juče predsednik revizorske kuće “Diloit i Tuš“ Dragan Đuričin. Đuričin je rekao da to posebno važi za zemlje koje se nalaze u tzv. Adrija zoni, u koju spadaju i bivše zemlje SFRJ, koje će biti još manje pogođene bankarskom krizom i zbog toga što imaju veoma konzervativno regulisan odnos između centralnih i poslovnih banaka. Tako Srbija ima najveće >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << stope obaveznih rezervi, pa je značajan deo bankarskog potencijala sterilizovan u NBS. Odnos između duga i depozita je skoro stoprocentni, odnosno banke na jedan dinar depozita emituju jedan dinar kredita, naveo je Đuričin.

On je rekao da je problem kredibilitet privrede Srbije, koja ima najniži kreditni rejting u centralnoj i istočnoj Evropi, a tu je i visok deficit tekućih plaćanja, koji je u bankarskom sektoru definisan terminom povlačenja kapitala, što dovodi do pada likvidnosti na lokalnom tržištu, prenose agencije.

Đuričin je ukazao i da je bankarski sektor u našoj zoni “plitak”, iako je imao visoke stope rasta poslednjih godina, aktiva banaka je oko 100 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je značajno manje nego što je u EU, gde je ona veća za 300 do 400 odsto od BDP-a. “Kriza u kojoj se nalazimo može se okarakterisati kao recesija i ona je još uvek veoma daleko od one velike depresije iz 1929. godine”, rekao je Đuričin.

A Dejli telegraf je objavio juče da su “hitni pregovori Srbije, Ukrajine i Mađarske sa Međunarodnim monetarnim fondom podstakli strahovanja da bi egzodus stranih investitora mogao da inicira sistemsku krizu širom istočne Evrope. Zemlje ovog dela Evrope godinama su živele preko svojih mogućnosti i sada se suočavaju sa totalnom kreditnom krizom, zbog koje će morati da smanje uvoz, što će evro zonu još dublje gurnuti u recesiju”, prenosi Dejli telegraf prognozu jednog finansijskog stručnjaka.

Ako dobro razumem, zapazam o finansijskoj krizi disonantne note (u odnosu na one koje sam imao priliku da kod nas u dnevnoj stampi procitam) u iskazu g. Dragana Đuricina, predsednika Revizorske kuce “DILOIT I TUŠ“. Zapazih i da je gospodin predsednik kuce koja je procenila vrednost NIS, pa ga najljubaznije molim da, ako to nije poslovna tajna, kaze da li su u proceni vrednosti NIS-a imali u vidu ova krizna kretanja i da li su ona uticala na porast ili pad NIS ove

vrednosti ? Unapred zahvalan, s postovanjem N. Vlasov

JER JOS TRCITE MARATONSKI ZA ULAZ U EVROPU NEVIDITE JOS DAJE ENGLESKA KOLONIJA.!!

Koliko jos samara treba dase osvestite jednom.!!

Dzabe prodaste Kosovo za Evropu!

Etovam sada svirajte u Rog..!!

Nastavak na Glas javnosti...