Izvor: Politika, 31.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lako uzimanje kredita
U Austriji se proverava budžet celog domaćinstva. – Strogi nemački bankari. – Francuski bankari nude niske kamatne stope
Agresivne reklame o "lakim kreditima", kojima se građani Srbije svakodnevno "bombarduju", kao i ispoljena želja bankara u Srbiji da pošto poto, makar i telefonskim pozivima potpuno nepoznatim ljudima, nekome utrape svoje pare, bila je povod da pokušamo da saznamo kako je to drugde u Evropi.
U Austriji, banke nude kredite svojim mušterijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uz strogu proveru mogućnosti otplate. U Austriji jeste moguće uzeti kredit iako već imate druge otvorene kredite, ali se prethodno mora ′milimetarski′ izračunati klijentova sposobnost otplate" kažu u "Bank Austrija - Kreditanštalt".
Pri tom se proverava budžet celog domaćinstva. U obzir se uzimaju sve plate ukućana, kao i troškovi života, pa se analizira koliko domaćinstvu ostaje na raspolaganje novca pošto se oduzmu svi izdaci.
Sasvim drugačije je u Beogradu gde, ako je verovati reklamnim porukama, sve ide po kratkom postupku, u stilu famozne reklame "uđeš, izađeš i - gotovo". Ne retko se dešava, čak, da bankari okreću brojeve potpunih neznanaca i pitaju ih da li im treba kredit. Dođite, vele, samo sa ličnom kartom, odmah ćemo vam dati 5.000 evra.
U Austriji postoji Udruženje za zaštitu kredita, preko kojeg su bankari uvek u mogućnosti da provere da li potencijalni mušterija ima druge kredite i, ako ih ima, u kojoj visini. Ta provera se obavlja vrlo lako jer na ekranu računara svake banke širom Austrije može se, zahvaljujući Udruženju za zaštitu kredita, odmah videti da li je mušterija solventan ili ne.
U Nemačkoj, uzimanje kredita je vrlo aktuelno pitanje jer je sve više Nemaca koji ne mogu da sastave ′′kraj s krajem′′. Prema statističkim podacima za ovu godinu, čak 3,1 miliona domaćinstava su prezadužena - dvosturko više nego 1999. godine.
Nemačkim bankarima, međutim, ne pada na pamet da olako odobravaju kredite. Prema podacima zvanične statistike, tri četvrtine zahteva privatnih lica za kredit bivaju odbijeni zato što - slično kao u Austriji - bankari imaju mogućnost da sistemom, koji se u Nemačkoj zove "Šufa", dobro provere platežnu sposobnost svakog potencijalnog mušterije.
U takvoj situaciji profitiraju takozvane "kreditne ajkule", zelenaši koji nude svoje "brze i lake" usluge oglasima u novinama, ali se, ipak, ne usuđuju da svoje usluge nude telefonskim pozivima nepoznatim ljudima. Kod "kreditnih ajkula" se, kao i u Srbiji, doista lako i brzo dobije kredit, ali se čovek nimalo lako može osloboditi svojevrsnog "kreditnog ropstva" u koje upada. Kamate su astronomski visoke pa vam tako kredit od 3.000 evra može da se za samo 18 meseci preobrazi u nepodnošljiv dug, težak 27.000 evra!
U Francuskoj, banke su, takođe, vrlo oprezne pri dodeli kredita, ali istovremeno - plašeći se potencijalne prezaduzenosti budućeg mušterije - nastoje da kredite opterete što je moguće nižim kamatnim stopama.
Uzimanje kredita se svakako i u Francuskoj podstiče, ali nikako bez podrobne provere platežnih mogućnosti potencijalnog mušterije i svakako ne, kao u Beogradu, u stilu reklame "uđeš, izađeš i - gotovo!" Ako se, ipak, desi da neko upadne u prevelik dug koji ne može da plati, na snagu stupa komisija zadužena, na osnovu zakona iz 1989. godine, da rešava takve slučajeve. Komisija izrađuje program za svaki poseban slučaj, pri čemu se dešava da deo duga biva - otpisan.
Tanjug
[objavljeno: 31.07.2006.]
