Izvor: B92, 16.Jul.2013, 16:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lagard: Najgori deo krize je prošao
Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard, pohvalila je zemlje Istočne Evrope zbog hrabrosti u rešavanju ekonomske krize.
Ona je navela pritom da je najgore prošlo.
"Pet godina nakon izbijanja krize, možemo reći da je najgore prošlo i da se većina zemalja vratilo na pozitivan rast. Očekujemo da će samo dve zemlje u regionu ove godine ostati u recesiji, a to su Hrvatska i Slovenija, u poređenju sa njih osam iz prošle godine", izjavila je Lagard >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u obraćanju rumunskim bankarima i novinarima.
Prosečan privredni rast u zemljama Istočne Evrope je u prvom tromesečju bio pozitivan, dok je najveći rast zabeležen u Letoniji od 1,4 odsto i Litvaniji od 1,3 odsto.
U međuvremenu, ekonomija čitave Evropske unije potonula je za 0,1 odsto.
MMF je početkom ovog meseca snizio prognozu globalnog ekonomskog rasta, navodeći kao razlog nove rizike u ključnim tržištima u usponu i dublju recesiju u evrozoni. Prema najnovijim procenama MMF-a, globalna ekonomija će porasti za 3,1 odsto u 2013. godini, što je niže u odnosu na aprilsku prognozu od 3,3 odsto.
Lagardova je pozvala zemlje Istočne Evrope da nastave sa održavanjem makroekonomske stabilnosti, sa pravilnom raspodelom tereta prilagođavanja i podsticanjem rasta zarad potpunog ostvarivanja napretka započetog nakon propasti komunizma.
"Ono što se dogodilo u ovom delu sveta određuje standarde za ono što bi moglo da bude urađeno u drugim delovima sveta, u smislu prelaska na tržišnu ekonomiju", poručila je Lagardova.
Ona je, međutim, naglasila da nefleksibilno tržište rada, neefikasna administracija i nezavršeni proces tranzcije, predstavlja "kamen spoticanja", koji mora biti uklonjen, ukoliko region želi da prekine sa ograničenjima zarad dinamičnijeg rasta.
Govoreći o Rumuniji, Lagard je pohvalila mere fiskalne konsolidacije i ključne strukturne reforme koje je ta zemlje sprovela u saradnji sa MMF-om.
Zbog ozbiljne recesije, Rumunija je 2009. godine dogovorila paket pomoći od 20 milijardi evra sa Evropskom unijom i MMF-om, u zamenu za sprovođenje strogih mera štednje.
