Izvor: B92, 26.Okt.2019, 11:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lađari upozoravaju na probleme u rečnom turizmu
Beograd -- Udruženje profesionalnih lađara Srbije izrazilo je nezadovoljstvo zbog, kako su naveli, nerešavanja problema u razvoju i organizaciji turizma na rekama.
U saopštenju upozoravaju da, ako se nastavi ovim tempom, nećemo imati nikakvu ni sledeću sezonu "nego ćemo opet uz improvizaciju, u zadnji čas navoditi višu silu i našu nesposobnost prebacivati na druge, neumitne faktore".
"Problemi postoje već više od 30 godina i ne rešavaju se već samo komplikuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i umnožavaju povećanjem obima plovidbe brodova kroz našu zemlju", navodi se u saopštenju koje je prenela Ekapija.
Prvi i najozbiljniji problem koji navode jeste zastareli i vrlo složeni zakon o Državnoj granici.
"Od kako je policija zamenila vojsku u kontroli državne granice pojavili su se prilično složeni problemi, uglavnom administrativne prirode, koji inače jednostavnu proceduru pretvaraju u noćnu moru zapovednika brodova koji plove kroz našu zemlju", piše u saopštenju.
Granični prelaz u Beogradu
Drugi primer koji navode je granični prelaz za putničke brodove u Beogradu.
"Ponton za pristajanje se nalazi u samom centru Beograda a granična policija ga tretira kao prelaz na aerodromu. Sama procedura obavljanja revizije nije sporna i obavlja se uglavnom dovoljno brzo, ali pojavljuje se jedan, za nas neshvatljiv problem. Kada brod stane na ponton u Beogradu niko ne može da uđe na taj isti brod osim putnika i članova posade. Granična policija se poziva ne eksteritorijalnost", navodi se.
Drugi veliki problem koji, kako pišu, koči razvoj turizma su mesta za pristajanje.
"Početkom godine smo pisali o problemu mesta za pristajanje i ukazali smo na grubo ugrožavanje bezbednosti plovidbe zbog nespremnosti da odgovorimo na zahteve tržišta. Tada su iz nadležnog ministarstva objavili da će otvoriti novi ponton za pristajanje putničkih brodova u Zemunu i da će to biti već u avgustu. Avgust je davno prošao a pontona i dalje nema. Informacija koja je nas, profesionalne lađare, najviše zbunila je da će taj novi ponton moći da primi maksimum dva broda od 110 metara!?
Da bi se bilo koji brod privezao na obalu potrebno je da ima samo prilaz obali i uporne tačke na obali koje se stručno nazivaju bitve. Ploveći po Rajni u Nemačkoj neretko na mestima za vez pronalazimo i alke ukopane u zemlju a pontoni su često dužine samo 20-ak metara, dovoljno dugački da se na njih postavi recepcija broda. Najbolji primer zarade od turizma i od pristajanje putničkih brodova je Austrija. U toj zemlji su od starih objekata i bitava na obali napravili sredstvo za čistu zaradu.
Da pojasnimo. Da bi putnički brod negde pristao on mora da ima: pristup obali, pristup infrastrukturi (struja, voda, put). Austrijanci su to rešili tako što su dali privatnicima da vode pontone a država naplaćuje porez i upotrebu infrastrkture.
Ponton je privezan za obalu i fiksiran šorpanjima (metalne cevi koje ga odupiru od obale). Na ovaj odličan, a opet relativno jeftin način, obezbeđuje se sigurnost plovila, a ne ugrožava se korito reke kao u slučaju zabadanja šipova (primer u Zemunu)", navode lađari.
Planovi za dve godine unapred
Oni dodaju da je važno napomenuti da su lokalne samouprave napravile neke pontone (Kladovo, Veliko Gradište, Smederevo, Sr. Karlovci) ali da bi krenuli da zarađuju od toga moraju na vreme da predstave svoje potencijale. Planovi za pristajanje putničkih brodova se prave i po dve godine unapred i ako se na vreme ne reaguje i ne najavi spremnost za rad i saradnju rok za razmatranje pristajanje se produžava do sledeće sezone.
Udruženje profesionalnih lađara Srbije pozvalo je nadležna ministarstva, lokalne samouprave i zainteresovane strane da što pre pristupe razmatranju navedenih problema.
"Ukoliko mi, kao država ne učinimo nešto na poboljšanju ponude, jednostavno ćemo postati destinacija od koje će svi okretati glavu, kao što zbog impozantnosti i turističke promocije Rumunije turisti u Đerdapu gledaju isklesanu glavu u kamenu Decabalusa Rexa, a Trajanovu tablu na našoj obali gotovo da niko ni ne pominje jer se od grafita po njoj ništa drugo i ne vidi. Možda bi je neko i primetio da se malo počisti i postavi svetlo?", zaključuje se u saopštenju.
.jpg)
