Izvor: Politika, 06.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Labus radi za Miškovića
Analiza tržišne koncentracije u slučaju „Primer Ce-Ce market” koju je za „Deltu” kao naručioca uradio „Beloks”, konsultantska firma Miroljuba Labusa i Engleza Tima Kulena, ide u prilog tvrdnji klijenta i poriče stavove Komisije za zaštitu konkurencije
Bivši političar i potpredsednik prvo savezne a onda i republičke vlade, sve vreme profesor Pravnog fakulteta, a sada i privatnik, Miroljub Labus konačno je otkrio svoje karte ili bar deo špila u ovdašnjoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekonomsko- političkoj igri „delta monopol”.
Priznanje bi moglo da glasi:
– Radim za „Deltu”, ali ne učestvujem u sudskom procesu ili, jasnije, ne pišem tužbu.
A mesto da se ono izgovori očigledno je brižljivo izabrano – govornica panel- rasprave o monopolima i antimonopolima, kojoj je prisustvovala bar polovina od oko četiristo ekonomista i privrednika – učesnika tradicionalnog „Kopaonik biznis foruma”, sa koje je profesor predstavio „Analizu tržišne koncentracije na primeru Primer Ce/ Ce market.”
Detaljnu studiju, na više od stotinu strana neuobičajeno dobro upakovanih i dizajniranih za ovu vrstu radova, u priličnom „elitnom” tiražu od 100 primeraka, uradila je konsultantska firma „Beloks advajzori servisiz”, registrovana u Beogradu, čiji su osnivači Miroljub Labus sa Beogradskog i Tim Kulen sa Univerziteta u Oksfordu. A čiji je cilj, kako piše, da „vodećim srpskim kompanijama pomogne da poboljšaju svoju poslovnu reputaciju, uklope se u evropske standarde poslovanja i unaprede korporativno upravljanje”. Klijent je „Delta” koja je, ne krije Labus, naručila i naravno platila studiju.
– Kad Komisija nije htela da angažuje nezavisnu instituciju da napravi analizu, „Delta” je za svoj račun angažovala mene i Kulena – objasnio je Labus. Ali i dodao: „Nemojte da mislite da se ljudima iz ’Delte’ sviđa sve ono što je ovde napisano”.
Možda se „Delti” baš sve i ne sviđa, ali je činjenica da ne može da bude nezadovoljna zaključcima svojih analitičara. Bar, onim ključnim:
– „Delta” je lider, jeste najveća, ali ne ograničava konkurenciju.
Naime, vraćajući priču na početak – definisanje relevantnog tržišta, „Beloks” je učinio upravo ono na čemu je „Delta” od početka insistirala i što joj je bio glavni argument: uključio je u analizu sem samousluga i druge prodavnice, znači sve sem pijace, smatrajući to stvarnim odrazom još tradicionalnih navika srpskih, odnosno beogradskih potrošača, koji u prodavnice idu više svakodnevno nego sedmično, više „nogama” nego automobilom. I time zapravo, da se poslužimo profesorovom metaforom, proširio baru i krokodile učinio manjim.
Nasuprot Komisiji za zaštitu konkurencije, koja tvrdi da je „Deltino” učešće na beogradskom tržištu veće od pedeset odsto, možda čak i sedamdeset, „Beloks” je došao do 32- 35, odnosno 29- 39 procenata, zavisno od izvora, odnosno da li posmatra samo objekte ili i potrošače.
Komisija je konstatovala snažnu koncentraciju, „Beloks” – umerenu. Komisija je položaj dobavljača ocenila kao iznudu povoljnije kupovine, „Beloks” da „Delta” ima umerenu tržišnu moć prema dobavljačima, zbog unutrašnje konkurencije. Po Komisiji, prepreke za ulazak na tržište su značajne, po „Beloksu” – prosečne u odnosu na region. Po Komisiji, međunarodno poređenje ne postoji, a po „Beloksu” – „Delta” je konkurentna u odnosu na svoje okruženje. Dok, kako se u studiji navodi, Komisija ne vidi doprinos ispitivane koncentracije razvoju tržišta, inovacijama i porastu blagostanja za potrošače, „Beloks” svojim argumentima dokazuje značajan uticaj „Delte” na razvoj trgovine (najbrže se razvija u Beogradu), uvodeći moderne oblike trgovine naspram tradicionalne maloprodaje, na zadovoljstvo potrošača: i cenama koje padaju posle koncentracije i kvalitetom usluga koji raste.
– Potrošači svojim nogama i novčanikom pokazuju da nisu oštećeni koncentracijom – konstatuje profesor Labus.
Ako je tačno, kako profesor Labus tvrdi, da ova analiza nije deo dokaznog materijala u „Deltinoj” odbrani, odnosno tužbi pred sudom, onda je pitanje čemu služi analiza, sem da njen naručilac, javnosti ponovo dokazuje da je u pravu.
Ipak, u samoj studiji se donekle sugeriše da bi ona mogla značajno da pomogne da se donese krajnja odluka.
Po logici stvari, suprotna odluci Komisije.
A šta su rekli ekonomisti? Sem tri unapred pripremljena govornika, čija su teorijska i empirijska istraživanja, mora se priznati poprilično korespondirala Labusovom, uz zaključnu bojazan moderatora Danijela Cvjetićanina da strani monopoli ne zamene domaćim, nastup predstavnika Salforda koji nije krio zadovoljstvo utiskom „da je profesor Labus sada prešao na stranu proglašenih monopolista” i prilično bledo izlaganje Petra Đukića, člana Saveta Komisije, publika je – uz nekoliko izuzetaka, uglavnom bila bez komentara. Možda, samo dok se malotiražna knjiga ne doštampa i dok je i ostali ne pročitaju. Vrednosnih stavova, nažalost, bilo je samo u oceni „neukih” novinskih tekstova.
Nije bilo čak ni podsećanja na naglu liberalizaciju početkom tranzicije čijim se idejnom tvorcem smatra nekadašnji potpredsednik savezne vlade, a koja je imala pozitivne efekte otvaranja tržišta, ali, i, kako neki smatraju, ponajviše godila uvozničkom lobiju.
Ono što niko ne poriče jeste legitimno pravo firmi da angažuju eksperte, koji će za njih čak i lobirati, najbolje stručnim argumentima. Gde je granica, to je već drugo pitanje.
A da li je profesor Miroljub Labus, kako su to izvori iz Evropske komisije preneli Beogradu, u Briselu lobirao za „Deltu”? Ili se možda odgovor na pitanje zašto je sa predstavnicom „Delte” putovao u Brisel krije u informaciji da su inostrani recenzenti ove studije u briselskom ofisu jedne od vodećih svetskih advokatskih firmi „Kliford Čens” specijalizovane za slučajeve primene pravila o konkurenciji. Firme, koja je branila teško odbranjivi „Majkorsoft”, koji je, na kraju, ipak morao da plati kaznu.
Da li će sledeće pitanje biti – šta je zajedničko „Majkoroftu” i „Delti”, a odgovor, sem monopolske titule i – advokati? Nije nemoguće.
Vesna Jeličić
--------------------------------------------------------------------------
„Delta”ne kupuje„Improm”
Informaciju da jedan od najbogatijih Srba konačno ulazi na hrvatsko tržište juče su za „Politiku” demantovali u kompaniji „Delta”. Prema navodima zagrebačkog „Nacionala”, Mišković planira da svoje carstvo proširi preuzimanjem križevačke prehrambene industrije „Improm”, sa Stjepanom Ljatifijem na čelu.
Pozivajući se na izvore bliske pregovorima, hrvatski novinari ističu da razgovori na ovu temu traju već godinu dana, ali da je još nepoznato da li će Mišković kupiti celu fabriku ili samo jedan deo. Kolegama iz Hrvatske u „Impromu” nisu ni potvrdili ni opovrgli ovu informaciju.
Inače, ovo nije prvi put da se u tamošnjim medijima objavljuje kako srpski kapital ulazi na hrvatsko tržište. Istini za volju, poslovni planovi Miškovićeve kompanije predviđaju da se do 2012. godine „Delta” nađe i u Hrvatskoj i Sloveniji. U ovoj kompaniji ne kriju da im je ulaganje u ove dve bivše jugoslovenske zemlje rak-rana, pogotovo kada se zna koliko je slovenačkog i hrvatskog kapitala u Srbiju uloženo od 2000. godine. Ostvarenje ovog cilja, kako je više puta isticala Milka Forcan, potpredsednik holdinga, nikako im ne polazi za rukom. U intervjuu za zagrebački „Jutarnji list” Forcanova je nedavno navela da klima u Hrvatskoj još nije pozitivna, „pa čak ni neutralna prema kapitalu iz Srbije”.
– U svakom poslu čeka niz prepreka, ali mi smo spremni da se suočimo s njima i da ih rešavamo, ali kada uz sve to postoji pritisak javnog mnjenja, negativna atmosfera, to je dodatna otežavajuća okolnost – rekla je ona i dodala da je kompanija zasad prisutna na četiri tržišta u regionu, a ove godine su u planu još tri nova. Iskreno, dodala je Forcanova, Hrvatska zasad nije među njima.
U istom intervjuu potpredsednica „Delta holdinga” otkrila je i kako je došlo do zahlađena odnosa sa „Agrokorom”. Iako je sporazum o saradnji bio potpisan, iako su vođeni detaljni i dugi razgovori o povezivanju trgovačkih delova firmi, saradnja je stala.
– „Delta” i „Agrokor” se sada razvijaju samostalno, a time se sve više udaljavaju – istakla je Forcanova.
Moguće je da je do zahlađenja odnosa došlo pošto je Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora”, pronašao novog poslovnog partnera u Srbiji. Kupovinom „Svislajon grosa” od Rodoljuba Draškovića, brata lidera SPO Vuka Draškovića, Todorić je postao vlasnik nekoliko maloprodajnih objekata, pretežno u južnom delu Srbije. Ovu informaciju, svojevremeno su i srpskim i hrvatskim medijima potvrdili predstavnici i jedne i druge firme.
A. N.
[objavljeno: 07/03/2008.]
