Izvor: B92, 11.Nov.2009, 10:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kvartalna dobit OMV-a pala 34 odsto
Beograd -- Tekuća ekonomska kriza najteže je pogodila tranzicione zemlje jugoistočne Evrope, a među njima nisu izuzetak ni bivše jugoslovenske republike.
U zemljama bivše SFRJ su ove godine, sudeći prema dostupnim zvaničnim podacima i ocenama stručnjaka, plate, penzije i druga primanja realno smanjeni, dok su troškovi života osetno uvećani.
Najnoviji statistički podaci pokazuju, doduše, da su troškovi života u Srbiji tokom oktobra bili minimalno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << niži nego u prethodnom mesecu, dok su u poređenju sa oktobrom 2008. povećani pet procenata.
Godišnji nivo rasta troškova u našoj zemlji je, na prvi pogled, prilično umeren, posebno ako se ima u vidu da je inflacija u tom periodu bila za nekoliko procenata veća.
Realno gledano, međutim, standard građana širom Srbije je znatno opao tokom minulih 12 meseci, jer su u tom razdoblju zarade smanjene u nekim slučajevima i za više od 20 odsto, a istovremeno su na hiljade ranije zaposlenih ostale bez radnih mesta, sa malim ili nikakvim otpremninama i jako slabim izgledima da ubrzo nađu nov posao.
U Hrvatskoj je situacija sa standardom građana takođe daleko od dobre, a o tome ubedljivo govore i najnoviji podaci tamošnje statistike. Prosečna hrvatska plata koja po podacima za septembar iznosi 5.267 kuna (724,5 evra), kao ni penzija od 2.172 kune (299 evra), ne može da pokrije troškove života, ističu u Savezu samostalnih sindikata Hrvatske (SSSH), na primeru potrošačke korpe za porodice zaposlenih i penzionera.
Zagrebačka štampa je ranije objavila da se sa prosečnom platom u Hrvatskoj jedva može podmiriti 80 odsto osnovnih životnih potreba četvoročlane porodice, dok je taj udeo još niži kad je reč o penzionerskim porodicama. Prosečna isplaćena septembarska penzija je, prema računici Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje, dovoljna da pokrije svega 60,72 odsto troškova života dvoje penzionera.
Slovenija, koja je 1. maja 2004. postala članica Evropske unije, sa prosečnom platom po zaposlenom od približno 970 evra, svakako je u boljem položaju od Hrvatske, a o ostalim bivšim jugo-republikama da se i ne govori.
Ove godine je, međutim, inflatorna stopa u Sloveniji počela osetnije da raste, izvoz se smanjio, a radna mesta da se gase. Kao rezultat takvih kretanja standard je gradjana je opao, prema različitim procenama, u proseku za najmanje pet odsto.
U Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji zarade zaposlenih i penzije su hronično i već godinama osetno niže od realnih troškova života, Takva negativna razlika je ove godine samo dodatno uvećana, preteći da izazove pravu socijalnu katastrofu i bedu širokih razmera, ako se tekuća globalna kriza produži i na narednu godinu, upozoravaju sociolozi.
U oba entiteta BiH privredna situacija je ove godine pogoršana, a analitičari ukazuju da se, na primer, sa prosečnom platom koja u Republici Srpskoj iznosi 800 konvertibilnih maraka (oko 400 evra) ne može podmiriti ni polovina troškova sindikalne potrošacke korpe u RS, od 1.700 KM.
Predsednica Saveza sindikata RS Ranka Mišić tvrdi da prosek plata u republici podižu oni koji rade u neproizvodnim delatnostima i dodaje da je prosečna zarada u prerađivačkoj industriji jedva 500 KM. Uz to, ne mali broj zaposlenih prima plate koje su i mnogo niže od ovog iznosa.
Niske prosečne plate u RS stalno se beleže u trgovini, preradjivačkoj industriji, obrazovanju, gradjevinarstvu, poljoprivredi i šumarstvu. To upućuje na zaključak da najniži žvotni standard u RS imaju zaposleni u proizvodnji, prosveti i uslužnom sektoru.
